Nemački san o zelenoj energiji pretvorio se u noćnu moru: ekonomski kolaps, ekološki neuspesi i geopolitičke tenzije
Preterano oslanjanje Nemačke na povremene obnovljive izvore energije poput vetra i sunca dovelo je do energetske krize, pogoršane fenomenom Dunkelflaute (periodi bez vetra ili sunčeve svetlosti).
Cene električne energije u Nemačkoj su najviše u Evropi, dostižući 900 evra/MVh tokom krize, u poređenju sa 250 evra/MVh u Francuskoj na nuklearni pogon.
Užurbano ukidanje nuklearne energije 2011. ostavilo je Nemačku zavisnom od uvoza uglja, lignita i energije, što je čini drugim najvećim emiterom CO2 po jedinici energije u Evropi.
Industrije, uključujući velike igrače kao što su Volswagen i BASF, sele se zbog neodrživih troškova energije, ugrožavajući ekonomsku stabilnost Nemačke.
Kriza je stvorila geopolitičke tenzije, pri čemu se susedne zemlje suočavaju sa nepristupačnim cenama energije i razmatraju povlačenje iz energetskih sporazuma.
Nemačka, nekada slavljena kao evropski pionir zelene energije, sada se bori sa energetskom krizom koju je sama izazvala koja ugrožava njenu ekonomiju, životnu sredinu i geopolitički položaj. Ambiciozna tranzicija zemlje na obnovljivu energiju, iako je pohvalna u svojoj nameri, razotkrila je ranjivost sistema koji se previše oslanja na povremene izvore poput vetra i sunca.
Termin Dunkelflaute — što znači „ravno, mračno smirenje“ — postao je sinonim za nemačke energetske nevolje. Ovi periodi, koje karakteriše istovremeni nedostatak vetra i sunčeve svetlosti, posebno su ozbiljni tokom zimskih meseci kada potražnja za energijom dostiže vrhunac. Dana 12. decembra 2024. nemačka proizvodnja energije vetra i sunca pala je na samo delić njenih potreba, naglašavajući nesigurnost njene energetske mreže.
Uprkos tome što je obnovljiva energija činila skoro 60% nemačke proizvodnje električne energije u prvoj polovini 2024. godine, ove brojke prikrivaju realnost isprekidanog snabdevanja. Na primer, 12. decembra ove godine nemačka proizvodnja električne energije iz vetra i sunca bila je 1/30 potražnje za njom. Tokom Dunkelflaute epizoda, proizvodnja vetra i sunca može pasti na manje od 20% kapaciteta, primoravajući zemlju da se oslanja na ugalj, lignit i uvoz energije iz Francuske, Danske i Poljske.
Ekonomske, ekološke i geopolitičke posledice
Ekonomske posledice nemačke energetske politike su zapanjujuće. Cene električne energije za domaćinstva u 2024. u proseku su iznosile 400 evra/MVh, sa maksimumom od 900 evra/MVh tokom krize — tri puta više nego u Francuskoj i Finskoj. Za industrije, ovi troškovi su neodrživi. Energetski intenzivni sektori kao što su metalurgija i hemikalije su posebno teško pogođeni, a kompanije se sele u zemlje sa jeftinijom energijom.
Dok velika imena kao što su Volksvagen, BASF i Mercedes-Benz dominiraju naslovima , prave žrtve su mala i srednja preduzeća (MSP) koja propadaju pod teretom previsokih troškova energije. Ovaj industrijski egzodus preti da uništi nemačku ekonomiju, nekada moćnu Evropu.
Nemačka tranzicija zelene energije imala je negativan efekat na životnu sredinu. Postepeno ukidanje nuklearne energije 2011. godine, izazvano katastrofom u Fukušimi, primoralo je zemlju da se oslanja na ugalj i lignit kako bi popunila energetski jaz. Nemačka je 2024. ostala drugi najveći emiter CO2 po jedinici proizvedene energije u Evropi, emitujući deset puta više od Francuske.
Ovo oslanjanje na fosilna goriva podriva samu svrhu politike obnovljive energije, pretvarajući nemački zeleni san u ekološku noćnu moru.
Nemačka energetska kriza ima dalekosežne geopolitičke implikacije. Visoke cene električne energije u Nemačkoj prelivaju se u susedne zemlje, čineći energiju nedostupnom i podstičući negodovanje. U 2024. godini, cena električne energije u domaćinstvima u Nemačkoj bila je najviša u Evropi, sa 400 evra/MVh, dostižući vrhunce od 900 evra/MVh. Sada se pojavljuju rasprave o povlačenju iz energetskih sporazuma, što dodatno destabilizuje evropski energetski pejzaž.
Energetski pogrešni koraci Nemačke služe kao oštar podsetnik na potrebu za uravnoteženom, pragmatičnom energetskom politikom. Previše revnosna težnja zemlje za obnovljivim izvorima energije, u kombinaciji sa ishitrenim napuštanjem nuklearne energije, stvorila je savršenu oluju ekonomskog pada , degradacije životne sredine i geopolitičkih tenzija. Nemci sada moraju da se nose sa ekstremnim cenama energije i povremenim gubicima struje.
