Neuspeh zelene agende: Energija vetra dostigla svoj limit u Evropi
Evropa počinje da dostiže svoj limit kada je u pitanju energija vetra.
Zemlje poput Danske i Švedske, koje su nekada bile lideri u proširenju kapaciteta vetra na moru, sada nailaze na prepreke jer cene električne energije i podsticaji padaju prenisko da bi podržali nove projekte, navodi Blumberg.
Na nedavno održanoj danskoj aukciji za priobalni vetar nije bilo ponuda, što naglašava problem. Ovo usporavanje razvoja vetro-elektrana rizikuje da produži oslanjanje na fosilna goriva, pošto rastući troškovi potiru raniji uspeh sektora u smanjenju cena.
Danska, koja je prošle godine proizvela vodećih 58% svoje električne energije iz vetra, nije videla nijednu ponudu na svom najvećem tenderu za vetar na moru ikada. Kompanije kao što je državni Ørsted A/S navele su neprivlačne uslove ulaganja, sa niskim cenama električne energije izazvane prevelikim zalihama energije vetra.
Blumbergov izveštaj kaže da se Švedska suočava sa sličnim izazovima, jer su godine brze ekspanzije vetra smanjile povratak, obeshrabrujući nove projekte. Kašnjenja i otkazivanje zelenih industrijskih projekata na severu dodatno zamagljuju buduću potražnju.
Slavite rušenje Asada? Ajd sad kući – Evropske zemlje zabranile Sirijcima traženje azila https://t.co/YFymNn5gwa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 10, 2024
Cilj Velike Britanije da postepeno ukine fosilna goriva do 2030. zahtevaće veliku promenu u potrošnji energije kako bi se uskladila sa promenljivim snabdevanjem obnovljive energije, kaže operater mreže. Trenutno se rekordne količine energije vetra rasipaju zbog ograničenja mreže.
Za razliku od elektrana na ugalj i gas, vetroelektrane rade kad god uslovi dozvoljavaju, što često dovodi do prekomernog snabdevanja, pa čak i do negativnih cena električne energije.
Dok se solarna energija suočava sa sličnim problemima, pad troškova panela je umanjio uticaj. Sektor vetra se, međutim, bori sa rastućim troškovima za materijale poput čelika i radne snage. Podsticanje potrošača da prilagode potražnju—posebno sa elektrifikacijom transporta, grejanja i industrije—moglo bi stabilizovati cene i podstaći ulaganja u čistu energiju.
Brajan Vad Matisen, profesor na Univerzitetu Alborg u Danskoj, prokomentarisao je: „Ne možemo imati sistem električne energije koji se zasniva isključivo na vetru i suncu. Postoje stroga tehnička i ekonomska ograničenja koliko možemo da se integrišemo u mrežu.”
