У Србији расте употреба лекова за смирење и психичке поремећаје, а доступни званични подаци показују значајан пораст промета антидепресива и бензодијазепина последњих година.
Међутим, неформална употреба лекова, која се често обавља преко породице, пријатеља или познаника, остаје ван статистике и представља потенцијални здравствени ризик.
🚨 ЗАТАШКАНА ИСТИНА: Студија показала да су невакцинисана деца много здравијаhttps://t.co/nRPXVc6AD5
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 10, 2025
Званични подаци
Према истраживању објављеном у Гласнику јавног здравља 2022. године, у периоду од 2006. до 2019. године промет бензодијазепина и антидепресива у Србији је забележио значајан пораст. На пример, у 2019. години промет бензодијазепина износио је 126 дефинисаних дневних доза (DDD) на 1000 становника дневно, што представља повећање од 33% у односу на 2006. годину. Сличан тренд забележен је и код антидепресива.
Неформална употреба лекова
Према анегдотама и разговорима са грађанима, велики број људи прибегава лековима без рецепта како би ублажили стрес, анксиозност или несаницу. Многи студенти и млади користе лекове за концентрацију или смирење пред испите и јавна излагања.
Таква пракса повећава ризик од зависности, предозирања и опасних интеракција са другим лековима.
Ризици и последице
- Медицински: Неправилан начин коришћења и интеракције са другим лековима могу довести до озбиљних здравствених проблема.
- Психолошки: Лекови пружају само привремено олакшање, не решавајући основни проблем менталног здравља.
- Друштвени: Масовна неформална употреба указује на недостатак доступне и квалитетне психијатријске и психологијске помоћи у земљи.
Стручњаци истичу да је потребно:
- Повећати доступност психологичке и психијатријске подршке у урбаним и руралним срединама.
- Спроводити кампање за подизање свести о ризицима самосталног узимања лекова.
- Јачати контролу промета лекова на рецепт и праћење њихове дистрибуције.
Неформална употреба лекова за смирење и психичке поремећаје у Србији није само здравствени проблем – она указује на системски недостатак подршке за ментално здравље.
Едукација јавности, боља доступност стручњака и регулација лекова кључни су кораци у решавању овог проблема.
