Nezavisnost Grenlanda: Premijer prekida kolonijalne okove
Premijer Grenlanda, Mjute Ejede, obnovio je pozive za nezavisnost od Danske nakon što je izabrani predsednik SAD Donald Tramp izrazio interesovanje za ‘kupovinu’ ovog arktičkog ostrva.
U svojoj novogodišnjoj poruci, Ejede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke za saradnju – koje možemo opisati kao okove kolonijalne ere – i krene dalje,“ ukazujući na mogući referendum o nezavisnosti.
„Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu se više odvijati isključivo preko Danske,“ izjavio je. „Rad na kreiranju okvira za Grenland kao nezavisnu državu već je započet.“
Grenland – autonomna teritorija s ambicijama
Grenland (najveće ostrvo na svetu van kontinentalnih masa, sa populacijom od oko 56.000 ljudi) je autonomna teritorija unutar Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući sopstvenim unutrašnjim poslovima dok Kopenhagen vodi spoljne i odbrambene politike.
Iako ostrvo ima pravni osnov za proglašenje nezavisnosti, i dalje postoje zabrinutosti u vezi sa ekonomskom održivošću. Ekonomija Grenlanda se u velikoj meri oslanja na ribarstvo i godišnje subvencije iz Danske, koje čine oko dve trećine njenog budžeta. Prema anketi iz 2016. godine, 64% stanovnika Grenlanda podržava punu nezavisnost. Međutim, u anketi iz 2017. godine, 78% ispitanika protivilo se nezavisnosti ako bi to dovelo do pada životnog standarda.
Izabrani predsednik SAD izjavio je u decembru na platformi Truth Social da „zbog nacionalne bezbednosti i slobode u svetu, SAD smatraju da je vlasništvo i kontrola nad Grenlandom apsolutna potreba.“
Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, opisujući to kao „veliki posao s nekretninama.“ Njegovo ponovno interesovanje naišlo je na čvrsto odbijanje grenlandskih i danskih zvaničnika.
„Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju,“ rekao je Ejede u decembru. Slično tome, premijerka Danske Mete Frederiksen odbacila je predlog, naglasivši da Grenland nije na prodaju.
Ubrzo nakon Trampove objave, Danska je najavila planove za povećanje svog vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu. Ministar odbrane Trols Lund Pulsen predstavio je paket odbrane vredan više od 1,5 milijardi dolara, namenjen poboljšanju nadzora i bezbednosti na tom području. Ovaj plan uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, bespilotnih letelica dugog dometa i dodatnog osoblja za Arktičku komandu.
„Dugo nismo dovoljno ulagali u Arktik; sada planiramo jače prisustvo,“ rekao je Pulsen, opisujući trenutak objave kao „ironiju sudbine.“
Strateški značaj Grenlanda
Strateški značaj Grenlanda raste zahvaljujući obilnim prirodnim resursima, poput retkih zemaljskih minerala, i ključnoj lokaciji u Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena. Potencijal za eksploataciju resursa i nove brodske rute privukli su globalnu pažnju, naročito Rusije, Kine i SAD.
Predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu, koji će se održati pre 6. aprila 2025. godine, očekivano će igrati ključnu ulogu u definisanju budućeg pravca ostrva. „Potrebno je napraviti velike korake… Predstojeći izborni period mora, zajedno s građanima, kreirati te nove korake,“ izjavio je Ejede.
Nulta Tačka/Mediji
