Niger bi mogao biti sledeći američki proksi rat
Ljudi koji se sećaju kako su Sjedinjene Države i njihovi partneri u NATO-u (zajedno sa njihovim propagandnim glasilima u medijima) generisali javnu podršku proksi ratu u Ukrajini možda doživljavaju osećaj deža vua. Slični napori su sada u toku u odnosu na Niger i druge zemlje zapadne Afrike. Vašington je uznemiren zbog nedavnog vojnog udara u Nigeru, koji je bio poslednje svrgavanje prozapadne vlade u tom regionu. Američki lideri su zabrinuti ne samo zato što su državni udari naglasili slabiji uticaj Francuske, bivšeg kolonijalnog gospodara, već i zato što su pobunjenici zauzeli prijateljski stav prema Rusiji.
Bajdenova administracija je posebno uznemirena jer je Niger bio oslonac vojnog prisustva SAD u zapadnoj Africi. Vašington je tamo stacionirao više od 1.100 vojnika i održava više baza dronova, navodno za borbu protiv islamističkih pobunjenika povezanih sa ISIS-om. Sjedinjene Države su takođe obezbedile više od 500 miliona dolara bezbednosne pomoći Nigeru poslednjih godina.
Suštinski preduslov za obezbeđivanje američke javne podrške za proksi rat – a još manje za direktnu vojnu intervenciju SAD – jeste preuveličavanje relevantnosti razvoja događaja za sopstvenu bezbednost i druge važne interese Amerike. Srodni zadatak je stvaranje osećaja hitnosti. Taj napor je već počeo, a mediji iz establišmenta igraju svoju uobičajenu ulogu sluškinja vladine politike.
Mišel Kelemen, dopisnik NPR-a, pokrenula je ranu salvu. Njen segment pod naslovom „Evo zašto je puč u Nigeru važan za SAD“, verno je ponovio stav Bajdenove administracije. „Niger je od vitalnog značaja za napore SAD u borbi protiv terorizma u Africi. To je jedna od retkih zemalja u regionu koja je pristala da smesti američke baze za bespilotne letelice i stotine američkih specijalnih snaga i stručnjaka za logistiku, koji su uključeni u protivterorističke operacije protiv Boko Harama i ISIS-a. Ali u pozadini je vrebala još veća opasnost. „Sada je izazov za SAD da osiguraju da Niger nastavi da bude partner u borbi protiv terorizma i da se ne obraća ruskoj plaćeničkoj grupi Vagner za bezbednosnu pomoć, kao što su to činili drugi u regionu.
Dvojica zvaničnika svrgnute vlade Nigera su takođe odmah dobili istaknute platforme za propagandnu ofanzivu. Nije iznenađujuće da je Vašington post, pouzdan glasnogovornik američke spoljnopolitičke birokratije, odigrao vodeću ulogu. Samo nekoliko dana nakon puča, svrgnuti predsednik Nigera Mohamed Bazum mogao je da objavi kolumnu u Postu. Činilo se da su njegovi argumenti skrojeni tako da odražavaju navode intervencionističkih rusofoba u američkoj vladi. „U afričkom problematičnom regionu Sahela, Niger stoji kao poslednji bastion poštovanja ljudskih prava usred autoritarnih pokreta koji su zavladali nekim od naših suseda.
Iako je ovaj pokušaj puča tragedija za stanovnike Nigera, njegov uspeh bi imao razorne posledice daleko izvan naših granica. Uz otvoreni poziv pučista i njihovih regionalnih saveznika, ceo centralni region Sahela mogao bi da padne pod ruski uticaj preko Vagner grupe, čiji je brutalni terorizam u Ukrajini u potpunosti prikazan“. Sledećeg dana, Kiari Liman-Tinguiri, ambasador Nigera u Sjedinjenim Državama, pojačao je te argumente tokom intervjua za Vašington post. Ambasador je rekao da će, ako se dozvoli da se nastavi nedavni vojni udar u njegovoj zemlji, „ceo svet biti destabilizovan“.
Glavna naučnica koja je zagovarala COVID mere u Britaniji pronađena mrtva u italijanskim planinama https://t.co/ZTsLTFBCfB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 13, 2023
Vašington pokazuje nepogrešive znake koketiranja sa opcijom proksi rata. Državni sekretar Toni Blinken izrazio je podršku susedima Nigera u Ekonomskoj zajednici zapadnoafričkih država (ECOWAS) kada su izjavili da bi blok mogao nasilno da interveniše kako bi vratio izabranu vladu. ECOWAS je već uveo ekonomske sankcije i ograničenja putovanja Nigeru, uz veliko odobravanje Pariza i Vašingtona.
Postoji usklađena, naizgled koordinirana, kampanja da se naglasi navodni širi značaj Nigera – uključujući njegovu povezanost sa važnim interesima SAD. Pišući za National Interest, Fransoa Berd, osnivač trgovačkog pokreta The FairPlay i kopredsedavajući međunarodne konsultantske firme Baird’s CMC, predstavlja niz potencijalnih užasa. Zaista, uspeva da okupi sve omiljene jastrebove Vašingtona. „Trenutno je verovatno da će Amerika i Francuska izgubiti svoje investicije i baze za borbu protiv terorizma u Nigeru. Rusi će se boriti u zamenu za rudarstvo i drugu imovinu. Muslimanski ekstremistički pobunjenici će zauzeti deo zemlje. A Kina će zaraditi novac i povećati svoj uticaj, a sve zahvaljujući opadanju stabilnosti u Nigeru i Zapadnoj Africi”.
Kolumnista Vašington Posta Ishaan Tharoor upozorava da „Niger izmiče Zapadu“. On dodaje da se „kriza koja je u toku uvek pretvarala u geopolitički požar“. Posebno zabrinjavajući znak bio je da su „naročito na društvenim medijima, pobornici puča zauzeli upadljivo antizapadnu retoriku, postavljajući i Bazumovu vladu i njene regionalne branioce kao marionete imperijalističkih sila“.
Za američke zvaničnike, Rusija je glavni označeni negativac – nastavlja da igra ulogu koju je služila u Ukrajini i ostatku istočne Evrope da bi opravdala novi hladni rat. I Blinken i vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara Viktorija Nuland izjavili su da je jedna od njihovih glavnih briga mogućnost da se ruske Vagnerove snage presele u Niger. Takođe je postojala jasna želja da se rudnici uranijuma u zemlji (uglavnom u vlasništvu Francuske) zadrže izvan ruku Moskve ili Pekinga.
Vašington nije oklevao da organizuje proksi ratove i ranije — ponekad u veoma velikim razmerama. To je učinio u Avganistanu tokom 1980-ih, a trenutni napori u Ukrajini su još jedan istaknuti primer. Zaista, ova praksa ima dugu, nečasnu istoriju koja seže do ranog Hladnog rata, kada je Vašington koristio tehniku da zbaci levičarsku vladu Gvatemale i pokušao da uradi isto sa vojskom u egzilu koju je obučila CIA kako bi zbacio Fidela Kastra.
Sličan proces se možda odvija u zapadnoj Africi. ECOWAS je 10. avgusta najavio aktiviranje „spremnih snaga“ za moguću intervenciju u Nigeru. Nema sumnje da taj potez ima podršku Vašingtona.
Američki narod treba da se odupre naporima da se pokrene još jedan proksi rat koji sponzorišu SAD. U zapadnoj Africi ne postoji ništa što bi opravdalo zaplet sa nepredvidivim posledicama. Posebno je duboko nerazumno koristiti Niger ili druge zemlje u regionu kao pijune za ružnu borbu za moć između Sjedinjenih Država i Rusije.
