Nije šala – Klimatski histeričari sada tvrde da će „Klimatske promene“ pojesti mozak ljudima
„Neurološki teret klimatskih promena postaje sve teže izbeći“, piše Klejton Pejdž Aldern, bivši neuronaučnik koji je postao novinar za životnu sredinu.
Globalno zagrevanje ne samo da uništava planetu, već takođe izaziva „širenje moždanih bolesti“, tvrdi Aldern, autor knjige The Weight of Nature (Težina prirode): Kako klimatske promene utiču na naš mozak iz 2024 .
UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! NOVA EPIZODA PODKASTA MARIO ZNA
„Kako rastuće temperature i promene vremenskih obrazaca preoblikuju ekosisteme, oni ne menjaju samo pejzaže – oni stvaraju nove mogućnosti za neurološke bolesti da cvetaju i šire se“, tvrdi on.
Jedan od načina na koji klimatske promene izazivaju bolesti mozga je kroz „širenje zoonotskih bolesti“, tvrdi on, jer kako klimatske promene teraju životinjske populacije na nove teritorije, „potencijal za širenje patogena raste“.
Klimatske promene takođe „bude uspavane opasnosti poput amebe Naegleria fovleri koja jede mozak“, navodi Aldern, koja može ući u mozak kroz nosnu šupljinu i izazvati „razarajući meningoencefalitis“.
Zajedno sa ovim moždanim bolestima je dobro poznati psihološki fenomen „eko-anksioznosti“, posebno među decom, koja prihvataju klimatsku histeričnu propagandu.
„Egzistencijalni stres uzrokovan promenom životne sredine je previše stvaran fenomen povezan sa povećanom stopom anksioznosti, depresije, pa čak i samoubistava“, piše Aldern. „Za ove zajednice, ožiljci klimatskih promena nisu samo fizički već duboko psihološki.
„Ekološka anksioznost, hronični strah od propasti životne sredine, je u porastu, posebno među mladim ljudima“, dodaje on. „To je generacijska trauma, težina koju nose oni koji će naslediti svet u haosu.
Ironično, čini se da autor ne primećuje da je primarni uzrok ove anksioznosti upravo vrsta zastrašivanja u koje se upušta.
Aktivisti za klimatske promene proučavali su emocionalne reakcije ljudi na klimatske izraze i namerno odabrali terminologiju koja izaziva najjaču reakciju.
U julu 2018. godine, gradsko veće Berklija u Kaliforniji izdalo je rezoluciju kojom se proglašava „vanredna klimatska situacija“ širom sveta, nazivajući je „najvećom krizom u istoriji“ nakon evociranja sećanja na Drugi svetski rat.
Sledećeg meseca, Salon magazin je objavio da je vreme za paniku zbog klimatskih promena.
„Vreme je da se uspaničimo zbog globalnog zagrevanja“, napisao je saradnik Salona Metju Roza. „Zaista, pravo stanje panike je odavno zakasnilo.
U 2019. novine Gardijan su objavile ažuriranja svog zvaničnog vodiča za stilove u kući sa namerom da izoštre svoju retoriku o klimatskim promenama kako bi uzbunili čitaoce i motivisali ih na akciju.
„Umesto ‘klimatske promene’ preferirani termini su ‘klimatska vanredna situacija, kriza ili kvar’ navodi Gardijan .
„Izraz „klimatske promene“, na primer, zvuči prilično pasivno i nežno kada je ono o čemu naučnici govore katastrofa za čovečanstvo“, rekla je Katarin Viner, glavna urednica Gardijana .
„Sve više klimatski naučnici i organizacije od UN do Met Offica menjaju svoju terminologiju i koriste jači jezik da opisuju situaciju u kojoj se nalazimo“, rekla je ona.
Dok aktivisti pokušavaju da uplaše ljude da postanu eko-ratnici, nije iznenađenje da deca zbog toga psihički pate, jer ne poseduju veštine kritičkog razmišljanja neophodne da odvoje činjenice od histerije.
Kada deca čuju da je smak sveta ili da ljudskoj civilizaciji treba samo deset godina da postoji, skloni su da poveruju u to.
Prema psihoterapeutkinji Kerolajn Hikman iz Saveza za klimu (CPA), roditelji bi trebalo da nauče da koriste nežniji jezik u razgovoru sa decom o globalnom zagrevanju.
„Ono što ne želite je da se to dete sruši u bunar depresije govoreći, ‘koja je svrha ići na univerzitet’ ili ‘koja je svrha polagati moje ispite’, što sam čuo da deca govore“, rekla je Hikman .
Organizacija Climate Psychology Alliance je saopštila da su nekoj deci koja se žale na eko-anksioznost davali psihijatrijske lekove.
