Sve vesti Svet

Niko neće biti pošteđen! UN i SVETSKI EKONOMSKI FORUM pozivaju na novi globalni UGOVOR!

Niko neće biti pošteđen! UN i SVETSKI EKONOMSKI FORUM pozivaju na novi globalni UGOVOR!

U Našoj zajedničkoj agendi, generalni sekretar UN Antonio Gutereš daje sliku sveta koji se suočava sa izborom između kolapsa i napredovanja. Ako napravimo pogrešan izbor, bićemo pogođeni virusom koji mutira i koji nas stalno proganja. Zdravstveni sistemi neće moći da podnesu pritisak i vakcine će biti neravnomerno raspoređene. Planeta će se zagrejati, što će dovesti do topljenja polarnih ledenih kapa, poplava, suša, ciklona, izumiranja životinjskih vrsta i protraćenih ljudskih života. Siromaštvo će rasti, protesti će biti ugušeni, ljudska prava će biti zanemarena, dok će razvoj novih oblika ratovanja sprečiti sve mirovne inicijative.

Ali ako izaberemo model UN i Svetskog ekonomskog foruma, obećava nam se raj. Zeleniji, bezbedniji i bolji svet sa brzim odgovorom na krizu, uključujući zdravstveni sistem u kome su vakcine dostupne svima, gde se fosilna goriva postepeno ukidaju i globalne prosečne temperature drže pod kontrolom i gde svako ima pravo na digitalnu vezu kao pristupu doživotnom kvalitetnom obrazovanju.

Obrazloženje je slično onome što je Klaus Švab izneo tokom deklaracije Velikog resetovanja:

“Imamo izbor da ostanemo pasivni, što bi dovelo do pojačanja mnogih trendova koje vidimo danas. Polarizacija, nacionalizam, rasizam i na kraju sve veći društveni nemiri i sukobi. Ali imamo drugi izbor, možemo da izgradimo novi društveni ugovor, posebno integrišući sledeću generaciju, možemo promeniti naše ponašanje da ponovo bude u harmoniji sa prirodom, i možemo se pobrinuti da tehnologije Četvrte industrijske revolucije budu najbolje iskorišćene da nas obezbede sa boljim životom”.

Sve što treba da uradimo je da predamo moć i svoje živote UN-u i njihovom partneru WEF-u i dozvolimo sebi da budemo integrisani pod budnim okom Digitalnog Boga. Kao što je cenjeni guru za zaštitu životne sredine i čest učesnik WEF-a Johan Rokstrem iz Potsdamskog instituta za klimatski uticaj rekao u intervjuu 2015. godine:

“Ne vidim drugi način osim da 200 zemalja mora prepustiti deo svoje moći odlučivanja planetarnoj institucionalnoj administraciji. Moramo da radimo sa institucijama koje imamo, a postoji samo jedna globalna institucija, UN”.

Da bi se ispunili ciljevi Agende 2030, svi moraju biti uključeni. U Našoj zajedničkoj agendi, prva obaveza (od dvanaest) je Ne ostavljajte nikoga iza sebe. Ovo se odnosi na obnovljeni društveni ugovor između vlada i građana koji bi, prema UN, trebalo da bude zasnovan na ljudskim pravima, uključujući mrežu socijalne zaštite sa zdravstvenom zaštitom, osiguranjem prihoda, stanovanjem, obrazovanjem i dostojanstvenim radom. Ko može tome da kaže ne?

MARIO ZNA i PREDRAG PETKOVIĆ- Evo šta nas čeka- Sledi potpuna PROMENA SVETA- Tamne sile će IZGUBITI

Međutim, kada se bolje pogleda, čini se da se ugovor uglavnom odnosi na digitalno povezivanje sa svetskim sistemom kontrole, obučavanje sa „pravim“ vrednostima, smeštaj u „pametni grad“ sa sveprisutnim nadzorom i obećanje univerzalnog osnovnog prihoda (UBI) – ako poslušno izvršavate sva kontradiktorna naređenja UN-a.

To je društveni ugovor za digitalno doba u kojem se prava i obaveze građana moraju prilagoditi današnjim potrebama uz doživotno učenje, „pravednu i inkluzivnu” tranziciju ka društvu sa nultom emisijom ugljenika i „odgovornom” upotrebom tehnologije, gde „lažne“ ili neprijatne informacije moraju biti sprečene. Drugim rečima, to je ugovor u kome treba da slepo prihvatite ono što vam vlada nameće i gde ćete biti isključeni iz učešća u društvenom radu i finansijskim uslugama ako odbijete ili imate drugačije mišljenje.

Pozadina ovog ugovora može se pratiti do 2011. godine kada je Nemački savetodavni savet za globalne promene (WBGU) objavio izveštaj Svet u tranziciji – Društveni ugovor za održivost. O pitanjima slične prirode ranije se govorilo na konferenciji Velika transformacija – Klimatske promene kao kulturna promena u Esenu 2009. U fokusu su bili papin savetnik Hans Joakim Šelnhuber, tadašnji šef Potsdamskog instituta za uticaj klime, i Nebojša Nakićenović iz Međunarodnog istraživačkog instituta IIASA. U izveštaju je navedeno da:

Kada se saberu svi ovi izazovi koji su uključeni u transformaciju koja dolazi, postaje jasno da predstojeće promene nadilaze tehnološke i tehnokratske reforme: poslovanje društva mora biti zasnovano na novoj „poslovnoj osnovi“. Ovo je, u stvari, sve o novom globalnom društvenom ugovoru za nisko-karbonski i održiv globalni ekonomski sistem. Zasniva se na centralnom konceptu da pojedinci i civilna društva, države i globalna zajednica država, kao i privreda i nauka, snose zajedničku odgovornost za izbegavanje opasnih klimatskih promena i odbojnost od drugih pretnji čovečanstvu koje su deo Zemljinog sistema. Društveni ugovor konsoliduje kulturu pažnje (rođenu iz osećaja ekološke odgovornosti), kulturu učešća (kao demokratsku odgovornost) i kulturu obaveze prema budućim generacijama (buduća odgovornost).

Novi društveni ugovor („Novi društveni ugovor“) između građana, društva i kompanija takođe je 2014. godine predložio Savet za globalnu agendu Svetskog ekonomskog foruma za vrednosti nakon što je pokrenut na godišnjem sastanku 2013. godine. Projekat, koji je nastao kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog rastuće nejednakosti, nezaposlenosti, socijalnih nemira i neadekvatnog globalnog upravljanja, blisko je koordiniran sa Globalnim dogovorom Ujedinjenih nacija i sponzorisan od strane velike britanske banke Barklis. Ovo je takođe uključivalo saradnju sa zajednicama foruma Young Global Leaders i Global Shapers.

Ugovor je bio zasnovan na tri osnovna principa: promovisanje javnog dobra, ljudskog dostojanstva i upravljanja planetom. Bio je u maloj meri fokusiran na tehnološka rešenja (4IR) koja su predstavljena tokom godišnjeg sastanka 2016. godine. Međutim, to bi se brzo promenilo, što je postalo jasno u narednim godinama. Knjiga Klausa Švaba Oblikovanje četvrte industrijske revolucije iz 2018. godine naglašava da nova tehnologija treba da se odnosi na vrednosti kao što su pravda, dostojanstvo i opšte dobro.

Četvrta industrijska revolucija bi se iskoristila za stvaranje „boljeg” i „pravednijeg” društva. Johan Rokstrem je objasnio šta to znači na godišnjem sastanku 2018:

Obrazloženje je jednostavno: u naredne tri decenije, Četvrta industrijska revolucija, vođena veštačkom inteligencijom, mašinskim učenjem i internetom stvari, će transformisati svačije živote. Trenutno je nejasan pravac puta za ovu transformaciju. Moramo da obezbedimo da ova transformacija ide ka prosperitetnoj i održivoj budućnosti bez ugljenika. (Johan Rokstrem)

Iste godine je objavljen izveštaj Svetskog ekonomskog foruma Identitet u digitalnom svetu: novo poglavlje društvenog ugovora u kome je analiziran odnos pojedinca i društva u digitalnom svetu. U ovome je zaključeno da je digitalni identitet centralni deo načina na koji se ostvaruje društveni ugovor.

TAJNI NAPAD SZO-a! Ovo je novi plan iz senke- Imamo još samo GODINU DANA

„…digitalni identiteti mogu pomoći u transformaciji budućnosti za milijarde pojedinaca, širom sveta, omogućavajući im pristup novim ekonomskim, političkim i društvenim mogućnostima, dok uživaju u digitalnoj sigurnosti, privatnosti i drugim ljudskim pravima”.

Iza izveštaja su stajale kompanije kao što su Accenture, Mastercard, Visa, Hyperledger, AT&T i Barclays, zajedno sa, između ostalih, Otvorenim društvom, Fondacijom Bill & Melinda Gates, UNDP, ID2020 i EU-kommissionen. Nekoliko od njih ima ključnu ulogu u izgradnji infrastrukture za novi digitalni kontrolni sistem.

Barklijevo tumačenje ugovora može se ilustrovati činjenicom da su 2020. godine bili izloženi korišćenju špijunskog softvera kako bi pratili koliko vremena njihovi zaposleni provode za svojim stolovima, a zatim slali upozorenja ako su napravili duže pauze. U digitalnom svetu postoje velike mogućnosti za automatsko praćenje svih procesa. Vratiću se na digitalni identitet u budućim objavama i njegovu vezu sa ciljem broj 16 UN-a o pravnom identitetu za sve.

Do 2025. Gutereš predlaže Svetski socijalni samit na kojem će se raspravljati o novom društvenom ugovoru.

Takav sastanak je u oktobru 2020. predložio Madridski klub/Svetska alijansa lidera. Ovaj think tank, koji se sastoji od bivših šefova država i vlada i „deluje na jačanju demokratskog rukovodstva i institucionalnih kapaciteta za bolje rešavanje velikih globalnih izazova“, na čelu sa bivšim predsednikom Slovenije Danilom Turkom. Diplomata UN-a koji je bio savetnik bivšeg generalnog sekretara UN-a Kofija Anana i sam se kandidovao za mesto generalnog sekretara.

Opet, pandemija se pominje kao okidač. Kako je rekao Madridski klub:

“Pandemija je razotkrila nejednakosti u bogatstvu, rodu i rasi i izazvala je prvi veliki pad indeksa ljudskog razvoja u poslednjih 30 godina. Da bismo podstakli globalni oporavak koji nikoga ne ostavlja za sobom, pozivamo na drugi Svetski samit za društveni razvoj”.

Prema Madridskom klubu, pandemija je stvorila „prilike“ za međunarodnu saradnju koja može da ublaži posledice i proizvede „inkluzivni oporavak“. U pozadini odjekuje poznata mantra „Ponovo izgradite bolje“(Build Back Better). Prikladno, Turk je član Savetodavnog odbora UN-a na visokom nivou za efikasan multilateralizam, što znači priliku da zauzme stav o sopstvenom predlogu. Ovo se takođe odnosi na kopredsedavajuću panela, bivšu predsednicu Liberije i članicu Madridskog kluba Elen Džonson Sirlif.

Predlog, Transformisanje multilateralizma za socijalnu pravdu i inkluziju 21. veka, je zauzvrat razvila radna grupa koju je predvodila Sara Burk iz nemačkog socijaldemokratskog trusta mozgova Fridrih Ebert fondacije i došao je kao odgovor na uticaj pandemije na najslabije u društvu. Radna grupa je uključivala predstavnike Svetske banke, Brukings instituta, Međunarodne organizacije rada, OECD-a, indijskog ekonomistu Džajati Goša (profesor na Univerzitetu Masačusets Amherst). Grupa je takođe član panela UN.

Organizator zajedno sa Madridskim klubom bila je nemačka Bertelsmann Stiftung sa Svetskim ekonomskim forumom i UN kao institucionalnim partnerima. Kao i obično, moraju nas spasti iste one sile koje su i nanele štetu. Ovo je još jasnije u vezi sa sledećim ciljem – Zaštitimo našu planetu – o kome ćemo pisati uskoro.

Nulta Tačka/TechnocracyNews