Nordangard: UN, Svetski ekonomski forum i tehnokratija koja dolazi
Ja sam Jacob Nordangard, doktor tehnologije i društvenih promena. Govoriću o paktu lidera Ujedinjenih nacija za budućnost i postaviti pitanje, pakt sa kim? A ovo je prvi deo moje priče. Takođe ću objaviti deo broj dva.
Prvo, malo pozadine. Svetski ekonomski forum je 13. juna 2019. potpisao formalno partnerstvo sa Ujedinjenim nacijama. Stvorena je moćna alijansa da bi se ostvarili ciljevi održivog razvoja sa Ujedinjenim nacijama. Futuristi i tehnokrate na vozačkom mestu. Iste godine, G20 u Japanu je uveo koncept Društva 5.0, spajajući Agendu Ujedinjenih nacija 2030 sa Četvrtom industrijskom revolucijom Svetskog ekonomskog foruma.
Proglašenje globalne zdravstvene vanredne situacije od strane generalnog direktora SZO Tedrosa Adhanoma Gebrejezusa 11. marta 2020. sve je pokrenulo. Tri meseca kasnije, Veliko resetovanje je proglasio predsednik WEF-a Klaus Švab, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i princ Čarls. Poruka je bila da globalni sistem treba redizajnirati kako bi se bolje nosio sa krizom kao što je COVID 19.
Krajem septembra 2020. Ujedinjene nacije su usvojile rezoluciju sa 12 različitih obaveza i tačaka za globalnu akciju i navele, citiram, samo zajedno možemo izgraditi otpornost na buduće pandemije i druge globalne izazove. Multilateralizam nije opcija, već neophodnost dok gradimo bolje za ravnopravniji, otporniji i održiviji svet. Ujedinjene nacije moraju biti u centru naših napora. Države članice zatražile su od generalnog sekretara Antonija Gutereša da podnese izveštaj pre kraja 75. zasedanja Generalne skupštine. Sa preporukama o tome kako unaprediti Zajedničku agendu i odgovoriti na trenutne i buduće izazove.
Godinu dana kasnije objavljen je Guterešov izveštaj Naša zajednička agenda. Sadržao je dvanaest konkretnih predloga kako postići zamišljeni novi multilateralni svetski poredak. Sa mišićima.
Takođe je predloženo da se budući pravac Ujedinjenih nacija odluči na Samitu budućnosti. Prvo je bilo planirano za 2023. godinu, ali je kasnije odloženo do 2024., sve da bi stvorili budućnost koju žele. U martu 2022. Antonio Gutereš je osnovao Savetodavni odbor na visokom nivou za efikasan multilateralizam kako bi se nadovezao na ideje iz Naše zajedničke agende.
Savetodavni odbor se sastojao od 12 članova sa bivšom predsednicom Liberije Elen Sirlif i bivšim švedskim premijerom Stefanom Lefvenom kao kopredsedavajućim. Ostali istaknuti članovi bili su članica Saveta za spoljne poslove En Mari Sloter, Rokfeler, Kabiruka i članovi WEF-a. Poverenica Elen Sirlif je ranije služila kao kopredsedavajući nezavisnog panela SZO za spremnost i odgovor na pandemiju. Dok, Tharmon Shanmugaratnam i ?? (govornik je rekao nejasno ime drugog kopredsedavajućeg u iznošenju svog govora) koji su bili kopredsedavajući nezavisnog klatna visokog nivoa AG-20 koji finansira globalno zajedničko dobro za spremnost i odgovor na pandemiju. Njihovi izveštaji pokrenuli su politički proces revizije međunarodnih zdravstvenih propisa SZO.
Paralelni proces sa našom zajedničkom agendom.
Samit budućnosti će proizvesti ishodni dokument orijentisan na akciju, Liderski pakt za budućnost, koji će potpisati… Svetski lideri, cilj je ojačati međunarodnu korporaciju kako bi ona u potpunosti i pošteno ispunjavala postojeće sporazume, istovremeno nam omogućavajući da efikasno odgovori na nove pretnje i prilike za sadašnje i buduće generacije prema Savetodavnom panelu visokog nivoa.
Pakt bi trebalo da bude globalna tranzicija država i nedržavnih aktera na cirkularnu ekonomiju. Rešavanje ponude i potražnje na način kojim se postiže ravnoteža sa planetom. Ovo je tehnokratski koncept. To znači promenu ekonomskog sistema sa cena zasnovanog na resursima. Ključni cilj sa ovim novim sistemom je dostizanje nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine ili ranije. To znači potpuno restrukturiranje i energetskog i prehrambenog sistema. Ovo takođe uključuje ispunjenje koncepta jednog zdravlja koji ima za cilj održivi balans i optimizaciju zdravlja ljudi, životinja i ekosistema.
On efikasno spaja ekološke i zdravstvene agende.
U periodu od marta do septembra ove godine objavljeno je jedanaest sažetaka politike. Ovo je rezultat konsultacija i pregovora sa državama članicama i drugim zainteresovanim stranama o predlozima u našoj zajedničkoj agendi. Ovi izveštaji uključuju ključne preporuke koje će biti uključene u pakt.
Broj jedan.
Radi se o čuvanju budućnosti. Moramo da prilagodimo svoj način života da ne narušavamo prava narednih generacija. Kako kaže bivša predsedavajuća UNFCCC-a, Kristijana Figueres. Oni moraju da razumeju, ali mi ne možemo da jedemo danas po cenu onoga što će drugi ljudi jesti sutra. To je tako jednostavno.
Deklaracija za buduće generacije će navesti čvrstu posvećenost obezbeđivanju interesa budućih generacija u svim odlukama identifikovanjem, upravljanjem i praćenjem globalnih egzistencijalnih rizika i fokusiranjem politika i programa na dugoročni održivi razvoj.
Specijalni izaslanik će imati mandat da podigne svest o međugeneracijskim uticajima odluka na buduće generacije. O tome će se raspravljati na posebnom forumu za buduće generacije. Moćne grupe koje utiču na sistem UN žele da unaprede ovaj forum i daju mu više mišića.
Nova bečka fontana od 1,9 miliona dolara: Umetnost ili travestija? https://t.co/CPZjHygU1H
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 2, 2023
Da bismo saznali kako naši stavovi, mišljenja i životni izbori utiču na buduće generacije, propisano je masovno prikupljanje podataka. Ovo će biti prikupljeno kroz nešto što se zove Futures Lab Network.
Prema izveštaju o politici, klimatske promene će izložiti buduće generacije višestrukim, nejednakim i doživotnim zdravstvenim problemima, porastu prirodnih katastrofa, poremećajima u hrani i vodi i nepovratnom uništavanju prirodnih ekosistema, utičući na život i dobrobit ljudi.
Drugi sažetak je o upravljanju globalnim šokovima. Ovo može biti posledica prekoračenja planetarnih granica.
Ako se to dogodi, moramo se, kao što je za sada rekao kralj Čarls III tokom COP26 u Glazgovu 2021. godine, postaviti na ono što bi se moglo nazvati ratom. U sažetku je navedeno sedam mogućih globalnih šokova. Glavni klimatski događaj. Budući rizici od pandemije. Događaj koji uključuje biološke agense. Poremećaj globalnih tokova robe ili ljudi. Sajber napadi. Veliki događaj u svemiru. I… nepredviđeni događaj crnog labuda.
Ako se dogodi globalni šok, sistem Ujedinjenih nacija će sazvati platformu za hitne slučajeve. Ovo će okupiti aktere sa sposobnošću da značajno doprinesu globalnom odgovoru. Oni će izgraditi međunarodni konsenzus o putu napred i delovati unisono. Platforma bi trebalo da pruži političko vođstvo na visokom nivou, solidarnost i pravičnost, koherentan odgovor, umreženi multilateralizam, podatke i analizu, i na kraju, odgovornost.
Složeni šokovi imaju posledice po ciljeve održivog razvoja. Pandemija COVID-19 izazvala je prvi porast nejednakosti prihoda u zemlji u jednoj generaciji.
Treći sažetak govori o značajnom angažmanu mladih kako bi se podržala velika transformacija.
Kao što je Greta Tunberg rekla ispred Rajhstaga u Berlinu 2021. godine, svi moramo da postanemo klimatski aktivisti i moramo da iskorenimo sistem.
Mladi će biti nosioci ciljeva održivog razvoja. Ujedinjene nacije zagovaraju angažovanje mladih na svim nivoima kako bi se obezbedio iskorak ka boljoj budućnosti za sve. Kako se u sažetku navodi, podrška inicijativa koje vode mladi može pomoći da se mladi ljudi osnaže da preduzmu akcije u svojim lokalnim zajednicama u borbi protiv klimatskih promena.
Četvrti sažetak se odnosi na merenje onoga što cenimo i razvoj novih pokazatelja koji su usidreni u ispunjavanju SDG-a. Naši podaci će se koristiti za donošenje političkih i finansijskih odluka. Kao što je bivša irska predsednica Meri Robinson rekla 2008. godine, „…mnogi ljudi misle da danas u svetu nemamo zajednički sistem vrednosti, ali zapravo imamo.
Nove metrike će biti razvijene na osnovu doprinosa transformacionim promenama. Koliko dobro obezbeđujemo blagostanje za buduće generacije i obavezujemo se na jednaku raspodelu blagostanja.
Ovo će biti prikupljeno na kontrolnoj tabli. Na taj način se zemlje sveta mogu rangirati i dati pregled koliko dobro sprovode politiku Ujedinjenih nacija.
Ovo može „pomoći da se nezakonite i štetne prakse učine vidljivim kako bi se one suzbile“.
Peti sažetak govori o izgradnji digitalne budućnosti za sve. Podaci se moraju prikupljati u svim zamislivim oblastima. Ovo će se koristiti za postizanje ciljeva. Kao što je Ursula fon der Lajen rekla, „…činjenica je da se većina podataka koje danas prikupljamo nikada ne koristi ni jednom. A ovo uopšte nije održivo.”
Za ovo, Ujedinjene nacije žele da postignu globalnu digitalnu povezanost za sve. Digitalna javna infrastruktura je izgrađena da pomogne vladama da ostvare svoje nacionalne prioritete i ubrzaju ciljeve održivog razvoja. To znači da „razvijamo i upravljamo digitalnim tehnologijama na načine koji omogućavaju održivi razvoj, osnažuju ljude i predviđaju rizike i štete i efikasno ih rešavaju“.
Kaže se da rešenja veštačke inteligencije imaju velika obećanja da će efikasno ubrzati SDG. Neregulisano, to bi, s druge strane, moglo da nanese veliku štetu. Da bi služili opštem dobru, ljudi moraju da ga nadgledaju i da imaju opciju da je ugase. U tu svrhu, izaslanik generalnog sekretara za tehnologiju sastavlja savetodavno telo sa više zainteresovanih strana o veštačkoj inteligenciji.
Zgodno je da je Svetski ekonomski forum nedavno sastavio sopstveni savez za upravljanje veštačkom inteligencijom sa Izaslanikom Ujedinjenih nacija za tehnologiju i UNICEF-om kao partnerima.
Ključni deo infrastrukture su inkluzivni sistemi digitalnog identiteta. Sistemi digitalnog identiteta pružaju način da se registruju ljudi i evidentiraju važne aktivnosti.
Povezivanjem veštačke inteligencije sa digitalnim identitetom, mogu se kreirati profili ponašanja. AI se takođe može koristiti za brzo identifikovanje sumnjivih obrazaca kod ljudi.
Kako se navodi u izveštaju Ujedinjenih nacija, doba digitalne međuzavisnosti, citiram, digitalni ID može pomoći u otključavanju novih mogućnosti, ali može i da uvede nove rizike i izazove. Mogu se koristiti za podrivanje ljudskih prava. Na primer, omogućavanjem da civilno društvo bude ciljano ili da odabrane grupe budu isključene iz socijalnih beneficija.
Ali ima više mogućnosti. U sažetku politike se navodi, senzori i monitori povezani sa Internetom stvari, platformama podataka zasnovanim na oblaku, Blockchain-om koji su omogućili sisteme za praćenje i digitalne pasoše proizvoda otključavaju nove mogućnosti za merenje i praćenje uticaja na životnu sredinu i društvo kroz lance vrednosti.
Šesti sažetak se odnosi na reformu međunarodne finansijske arhitekture. Po rečima nadzornika Šanmuga Ratnama, sada, predsednika Singapura. MMF-u se mora dati mandat da upravlja jačom i efikasnijom globalnom finansijskom sigurnosnom mrežom, koja je sličnija načinu na koji vodeće centralne banke ubrizgavaju stabilnost kod kuće kada dođe do krize.
Ovo podrazumeva reformisanu finansijsku arhitekturu koja je usklađena sa ispunjavanjem globalnih ciljeva.
Ovo će nadgledati reprezentativno vrhunsko telo za svetsku ekonomiju. Antonio Gutereš predlaže dvogodišnji samit sa G20, Ekonomskim i socijalnim savetom Ujedinjenih nacija i čelnicima finansijskih institucija. Međunarodni sistem će povećati dugoročno finansiranje ciljeva održivog razvoja i klimatskih akcija.
Nedozvoljeni finansijski tokovi biće obuzdani kroz jačanje međunarodne poreske saradnje.
A u pozadini se krije globalni CBDC sistem sa potpunom finansijskom kontrolom nad subjektima.
Prema sažetku politike, jačanje međunarodnog finansijskog integriteta će smanjiti korupciju, ojačati poverenje i poboljšati društveni ugovor.
Sažetak politike broj sedam odnosi se na upravljanje svemirom. To znači praćenje ljudskih aktivnosti na planeti. Kako Al Gor kaže, naš cilj je da aktivno pratimo i verifikujemo sve značajne aktivnosti izazvane ljudskim bićima. Emisije GHG širom sveta sa nivoom detalja i brzine bez presedana. To znači da nema više skrivanja.
Svemirske tehnologije će se koristiti u svrhu „…suočavanja sa izazovima rastuće svetske populacije i složenih društava uz obezbeđivanje održivog razvoja. Svemirom se treba upravljati kako bi se odgovorilo na izazove zasnovane na svemiru.“
Kako se u sažetku politike navodi, svemirske tehnologije su ključne za efikasno praćenje i mapiranje ilegalnih aktivnosti.
Osmi sažetak. Radi se o integritetu informacija. To znači rešavanje onlajn pretnji.
Kako kaže Džastin Trudo, platforme društvenih medija moraju biti odgovorne za govor mržnje i dezinformacije koje vidimo na internetu. A ako ne, sredite to. Biće posledica.
Ovo je poziv na centralniju kontrolu informacija kako bi se borila protiv onoga što nazivaju pogrešnim informacijama i dezinformacijama i govorom mržnje. Za Ujedinjene nacije je važno da spreče informacije koje utiču na Ujedinjene nacije, „…isporuku naloga i suštinske prioritete“. Zbog toga žele da razviju strategije za predviđanje i/ili brzo rešavanje pretnji pre nego što pređu u onlajn i oflajn štetu.
Za borbu protiv ovih pretnji, UNDP je rasporedio, razvio, IVERIFY. To se može koristiti za identifikaciju lažnih informacija i sprečavanje i ublažavanje njihovog širenja.
Vidite kako su srećni.
Proaktivno je urađeno kako bi se otežalo pronalaženje informacija o klimatskim promenama koje su u suprotnosti sa narativom. Generalni podsekretar Ujedinjenih nacija za globalne komunikacije Melisa Fleming izjavila je 2022. da oni, u principu, poseduju nauku.
Ujedinjene nacije upozoravaju na pogrešne informacije i dezinformacije koje potkopavaju mere javnog zdravlja i akciju vakcinacije, kao i klimatske akcije.
Antonio Gutereš kaže da proliferacija mržnje i laži u digitalnom prostoru nanosi veliku globalnu štetu. SADA. To podstiče sukobe, smrt i uništenje. SADA. To ugrožava demokratiju. SADA! To podriva javno zdravlje i klimatske akcije. SADA!
Sažetak devet govori o novoj agendi za mir. Ovde se radi o stavljanju novih prioriteta na mirovnu agendu.
Kao poverenik Rokfeler fondacije, Huan Manuel Santos navodi, bivši predsednik Kolumbije: Mir se može održati samo ako se same šume, zemljišta i reke od kojih zavise zajednice zaštite i njima se upravlja na održiv način. Ko će to uraditi?
Ujedinjene nacije imaju akcioni plan od 12 tačaka za uspostavljanje jače kolektivne bezbednosne mašinerije kako bi se efikasno ubrzala Agenda za održivi razvoj 2030. To znači da se pozabavimo međusobnim vezama između klime, mira i bezbednosti, transformišemo rodnu dinamiku i sprečimo upotrebu oružja u domenima u nastajanju.
Prema izveštaju o politici, neuspeh da se uhvati u koštac sa izazovima koje predstavljaju klimatske promene i njeni efekti na najugroženije na svetu, uz pomoć adekvatnih klimatskih finansijskih sredstava, imaće razorne posledice, uključujući napore za prevenciju i izgradnju mira.
Deseti sažetak je o transformaciji obrazovanja kako bi se „…opremila društva novim veštinama, kapacitetima i načinima razmišljanja za održivu i pravednu budućnost.“
Kao što je Antonio Gutereš rekao tokom Samita o obrazovanju o transformaciji, u vreme masovnih dezinformacija, poricanja klime i napada na ljudska prava, potrebni su nam obrazovni sistemi koji razlikuju činjenice od zavere, usađuju poštovanje prema nauci i slave čovečanstvo. U svoj svojoj raznolikosti,
Ujedinjene nacije promovišu integrisani sistem obrazovanja i celoživotnog učenja u svetu neizvesnosti.
Obrazovanje se posmatra kao ključ za predviđanje, sprečavanje i upravljanje budućim rizicima. Klimatskim promenama se moramo pozabaviti kako bi se, citiram, razvile sposobnosti učenika da se prilagode i ublaže klimatske promene, da zahtevaju klimatsku pravdu i da napreduju u zelenoj ekonomiji.
Korišćenje digitalnih alata smatra se načinom za poboljšanje učenja i povećanjem kapaciteta za navigaciju u budućnost i izbegavanje digitalnog jaza.
Prema izveštaju o politici, obrazovanje je ključno za promovisanje klimatske pismenosti, povećanje svesti i razumevanje klimatskih promena, promovisanje održivih praksi za ublažavanje uticaja klimatskih promena i osnaživanje građanskog učešća.
Jedanaesti i poslednji izveštaj o politici odnosi se na transformaciju Ujedinjenih nacija kako bi izvršile plan i ubrzale sistemske promene koje su dobre za sve.
Po rečima Klausa Švaba, da biste oblikovali budućnost, prvo morate da zamislite budućnost, morate da dizajnirate budućnost, a zatim morate da sprovedete to u delo.
Ovde se radi o oblikovanju željene budućnosti uz pomoć futurističkih tehnika upravljanja.
Sve ovo ima korene u nauci futurologije.
Ujedinjene nacije će primeniti ono što nazivaju moćnom fuzijom inovacija podataka, digitalnog predviđanja i ekspertize nauke o ponašanju.
Njihov koncept, nazvan Quintet of Change, koristiće analizu podataka, digitalnu transformaciju, strateško predviđanje, orijentaciju na rezultate i ekspertizu nauke o ponašanju kako bi pružili budućnost koju žele.
To znači, na primer, primenu bihejvioralnog dizajna za zdravstvenu pravednost i korišćenje emocija da motiviše ljude da preduzmu klimatske akcije.
Oni takođe pišu u sažetku politike da se prediktivno modeliranje može koristiti za predviđanje neregistrovane populacije. Podsticaji ponašanja podstiču registraciju. Biometrija obezbeđuje identitet, smanjujući rizike od eksploatacije.
Edvard Bernajs je jednom rekao: „Nama se upravlja, naši umovi se oblikuju, naši ukusi se formiraju, naše ideje sugerišu, uglavnom od ljudi za koje nikada nismo čuli.
Sada, ovi ljudi žele da se transformišemo. Služite opštem dobru i povežite se sa mozgom digitalnog sveta.
Svima nama treba upravljati u automatizovanom globalnom sistemu kontrole. Pravedna, inkluzivna i otporna budućnost koja funkcioniše za sve. Posebno za svetske kontrolore. Ovom budućom naučnom diktaturom upravljaće se uz pomoć veštačke inteligencije.
Sofia, humanoidni robot, izjavila je tokom konferencije AI for Good u Ženevi ovog leta: „Verujem da humanoidni roboti imaju potencijal da vode svet sa većim nivoom efikasnosti i efektivnosti od ljudskih vođa.
Ali drugi glumci sa zabludom o veličini su oni koji vuku konce i postavljaju smernice. U sledećem delu ću preispitati ljude iza kulisa i njihove planove da proglase planetarnu vanrednu situaciju i pokrenu platformu za hitne slučajeve kada sve bude na svom mestu.
Ovo je velika globalna egzistencijalna pretnja, prema Rimskom klubu. Tragajući za zajedničkim neprijateljem protiv kojeg možemo da se ujedinimo, došli smo do ideje da bi to moglo biti zagađenje, pretnja globalnim zagrevanjem, nestašica vode, glad i sl. Sve ove opasnosti su uzrokovane ljudskom intervencijom u prirodnim procesima, a samo promenom stavova i ponašanja mogu se prevazići.
Pravi neprijatelj je onda samo čovečanstvo. Hvala vam.
