Шведска је најавила да ће први пут од Хладног рата почети да прави залихе хране и пољопривредних производа, позивајући се на „растућу претњу“ из Русије.
Шведска агенција за пољопривреду саопштила је у уторак да ће формирати резерве житарица и других кључних намирница како би грађани имали приступ довољним количинама хране „у случају озбиљне кризе, а у крајњем случају – рата“. Влада је у буџету за 2026. годину издвојила око 57 милиона долара за овај програм.
Према речима министра цивилне заштите Карла-Оскара Болина, прва складишта биће изграђена на северу земље због његовог „стратешког војног значаја“ и ниске самодовољности у производњи житарица.
„Немамо времена за губљење“, поручио је Болин.
Нове залихе ће се формирати у периоду од 2026. до 2028. године. Циљ је да се обезбеде количине хране еквивалентне 3.000 калорија по особи дневно током стања повећане приправности, навела је Агенција за пољопривреду.
У суседној Финској, посланици су најавили да ће следећег месеца одржати вежбе у подземним објектима како би увежбавали рад у ратним условима, такође позивајући се на наводну претњу из Русије.
Москва је више пута осудила, како је назива, „антируску хистерију“ и ширење страха које подстичу западноевропски лидери, наглашавајући да нема ни разлога ни намеру да предузима непријатељске акције против било које земље ЕУ или НАТО-а. Руски званичници тврде да су такве изјаве бесмислене и да служе као изговор за увећање војних буџета и даљу милитаризацију Запада.
Нулта Тачка/Медији
