Norveška odbija snabdevanje američkog vojnog broda gorivom: Da li NATO puca po šavovima?
Odluka norveške kompanije Haltbakk Bunkers da uskrati snabdevanje gorivom američkom ratnom brodu u jednoj od norveških luka izazvala je ozbiljne tenzije unutar NATO saveza. Ovaj potez, koji je objavljen 1. marta 2025. godine, dolazi kao reakcija na, kako kompanija navodi, „najveći politički haos prikazan uživo na televiziji“, aludirajući na nedavni sastanak ukrajinskog komičara Vladimira Zelenskog sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom Džej Di Vensom u Beloj kući.
Haltbakk Bunkers, najveći norveški snabdevač gorivom za brodove, u zvaničnom saopštenju ističe da je odluka doneta zbog „izdaje“ Ukrajine od strane američkih vlasti.
Kompanija je takođe pozvala druge evropske firme da slede njihov primer i obustave saradnju sa američkom vojskom.
Politička poruka sa potencijalno ozbiljnim posledicama
Ovaj potez otvara niz pitanja o jedinstvu unutar Severnoatlantske alijanse (NATO), naročito u trenutku kada geopolitičke tenzije rastu, a bezbednosna situacija u Evropi postaje sve složenija.
Iako je ovo odluka privatne kompanije, ona ima direktne implikacije na vojne operacije NATO-a u regionu. Norveška, koja se oslanja na američku vojnu zaštitu u Severnom Atlantiku i Arktiku, sada rizikuje narušavanje odnosa sa ključnim saveznikom.
Norveška zavisi od američke vojne podrške
Kao članica NATO-a od 1949. godine, Norveška je deo kolektivnog bezbednosnog sistema koji u velikoj meri zavisi od američkih vojnih resursa. Američka mornarica i njeno prisustvo u Severnom Atlantiku čine kičmu NATO strategije odvraćanja u ovom delu sveta, naročito u odnosu na Rusiju.
Uprkos tome, Norveška se godinama ne pridržava NATO standarda o izdvajanjima za odbranu, dok SAD snose najveći deo tereta finansiranja saveza. U 2024. godini, SAD su potrošile preko 3,5% svog BDP-a na odbranu, dok Norveška još uvek ne ispunjava minimalni prag od 2%.
Bezbednosni rizici i posledice po NATO
Uskraćivanje goriva američkim vojnim brodovima ne samo da komplikuje logistiku američke mornarice, već može imati šire posledice po funkcionisanje NATO-a u regionu.
Prema dostupnim informacijama, jedna američka podmornica je već morala da promeni planove zbog ove zabrane, što pokazuje da odluka Haltbakk Bunkers-a može imati konkretne operativne posledice.
Iako norveška vlada nije zvanično podržala ovu odluku, njen izostanak reakcije može se tumačiti kao prećutno odobravanje, što dodatno komplikuje situaciju.
Geopolitičke posledice – da li je ovo početak dubljih podela?
Haltbakk Bunkers je svoj potez predstavio kao moralni čin podrške Ukrajini, ali suštinsko pitanje ostaje – da li privatna kompanija treba da utiče na vojnu strategiju NATO saveza?
S obzirom na to da su američke snage ključni garant norveške bezbednosti, ovakva odluka može imati dugoročne posledice po odnose dve zemlje. Ako bi se ovakva praksa proširila i na druge saveznike, NATO bi se mogao suočiti sa unutrašnjim podelama koje bi oslabile njegovu sposobnost delovanja.
U trenucima kada svet prolazi kroz velike geopolitičke promene, unutrašnja neslaganja u NATO-u mogu postati ozbiljan izazov. Odluka Haltbakk Bunkersa možda je samo pojedinačan čin, ali ukazuje na dublje nesuglasice koje bi u budućnosti mogle narušiti stabilnost saveza.
Ako Norveška i druge evropske zemlje nastave da preispituju američku ulogu u njihovoj odbrani, pitanje koje ostaje jeste: ko će ih zaštititi ako se američke snage povuku?
Nulta Tačka/Mediji
