Norveška zabranjuje promene pola dece, pridružuje se Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji u odbacivanju rodne ideologije
Postepeno prevladavaju zdrav razum i nauka.
Prošle nedelje, norveški istražni odbor za zdravstvenu zaštitu objavio je da će revidirati svoje trenutne smernice u vezi sa takozvanom „brigom koja afirmiše pol“ za maloletnike jer ih više ne smatra zasnovanim na dokazima. Odbor je takođe priznao da je sve veći broj tinejdžerki koje se identifikuju kao muškarci nakon puberteta i dalje nedovoljno proučavan.
Prema predloženim ažuriranim smernicama, upotreba blokatora puberteta, unakrsnih polnih hormona i operacija u vezi sa tranzicijom bila bi ograničena na kontekst istraživanja i više se ne bi pružala u kliničkim uslovima. Norveška se pridružuje Finskoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu u uvođenju veće zaštite dece. U Sjedinjenim Državama, osam država je do sada zabranilo afirmativnu negu za osobe mlađe od 18 godina, a Tenesi je poslednji koji je doneo takav zakon.
Dobro je što sve više stručnih organizacija prepoznaje eksperimentalnu prirodu ovog pristupa kod dece. Postojeća istraživanja pokazuju da većina dece sa rodnom disforijom odrasta tako da se oseća udobno u svojim telima nakon što prođu kroz pubertet i da oni koji žele da iznenada promene pol posle puberteta mogu doživeti društvenu zarazu. Ove studije su odbačene jer se ne uklapaju u preferirani aktivistički narativ.
👉 Porodica studenta kojeg je ubila Covid vakcina tužila Bajdenovu administraciju https://t.co/7wlnGd9m9P
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 5, 2023
Taj narativ će, međutim, nastaviti da se raspada. Nedavni rad u akademskom časopisu Archives of Sexual Behavior govori o tome kako placebo efekat nije adekvatno uzet u obzir kada se tumače novija otkrića koja podržavaju tranziciju kod dece. Iako se termin „placebo efekat“ obično odnosi na pacijentov odgovor na intervenciju koja je neefikasna, on takođe može opisati korisne psihološke i fizičke efekte povezane sa podvrgavanjem tretmanu, za razliku od samog lečenja.
Na primer, učešće u studiji često daje posebnu pažnju pacijentu i očekivanju da će se njihovo stanje (recimo, rodna disforija) poboljšati. Iako ovo može biti pozitivna stvar u terapijskom okruženju, to nije nešto što bi istraživači trebalo da žele da imaju zbunjujuće rezultate studije jer je svrha istraživanja da se objektivno utvrdi da li tretman deluje ili ne. Ovo je posebno važno kada se procenjuju intervencije koje mogu imati implikacije na plodnost mlade osobe, buduće seksualno funkcionisanje i dugoročno zdravlje.
Iako to može izgledati kao mali korak napred — kako u smislu odluke Norveške da promeni kurs, tako i zbog činjenice da je akademski rad, koji dodatno probija rupe u rodnoj ideologiji, uspešno objavljen.
Nulta Tačka/Sott
