NOVA ANKETA! Većina „Evropljana“ više nije spremna da trpi finansijske posledice mešanja EU u sukob u Ukrajini
Kada je Rusija izvršila otpočela vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara, međunarodnoj zajednici nije trebalo dugo da osudi kako su oni nazvali „napad“.
U roku od nekoliko dana, zapadne sile su uvele stroge sankcije Rusiji, nadajući se da će osakatiti posrnulu ekonomiju zemlje i naterati Putina da se povuče. Više od četiri meseca i desetine hiljada žrtava kasnije, nade u brzo rešenje sukoba su nestale, jer dugotrajni rat na iscrpljivanje izgleda sve verovatniji.
Međutim, kako navodi u nastavku Feliks Rihter iz Statista , dok sankcije Rusiji do sada nisu uspele da iscrpe Putinov „ratni sanduk“ , njihov uticaj se oseća širom sveta. Embargo na ruska fosilna goriva rezultirao je visokim cenama energenata, dok su cene hrane takođe porasle kao rezultat kako tvrdi Rihter zbog sankcija i ruske blokade ukrajinskog izvoza žitarica. Pošto su i Ukrajina i Rusija među najvećim svetskim izvoznicima pšenice i drugih žitarica, sukob ugrožava bezbednost hrane širom sveta, posebno u siromašnijim regionima koji se oslanjaju na uvoz iz obe zemlje .
U međuvremenu, uticaj energetskog embarga oseća se u Evropskoj uniji, koja se pre rata u velikoj meri oslanjala na uvoz ruske nafte i gasa. Nemački ministar ekonomije i klime Robert Habek nedavno je najavio nove planove za smanjenje potrošnje gasa nakon što je više puta pozivao svoje sunarodnike da štede energiju gde god je to moguće. Osim molbi političara da se žrtvuju, građani EU osećaju neposredan uticaj rata u vidu rasta cena.
U tom kontekstu, nedavno istraživanje Evrobarometra koje je naručio Evropski parlament fokusira se na ekonomski uticaj rata na Evropljane i njihovu spremnost da prihvate određenu cenu za odbranu osnovnih vrednosti EU, odnosno takozvane slobode i demokratije. I dok istraživanje pronalazi široku podršku za davanje prioriteta odbrani zajedničkih vrednosti u odnosu na stvari poput stabilnosti cena, podrška širom EU opada kada je reč o rastu cena hrane i energije posebno.
Istraživanje je pokazalo da 58 odnosno 59 odsto građana EU nije spremno da prihvati rast cena energije i hrane kao posledice sankcija Rusiji, ali treba napomenuti da rezultati uveliko variraju u različitim zemljama i socioekonomskim grupama.
Dok ispitanici u zemljama sa visokim dohotkom kao što su Danska, Švedska i Holandija u velikoj meri podržavaju akciju protiv Rusije bez obzira na rast cena, ispitanici iz zemalja članica EU sa nižim prihodima, poput Grčke i Bugarske, manje su spremni da plate ličnu cenu.
Širom EU, oni ispitanici koji često ili s vremena na vreme nailaze na poteškoće u plaćanju računa ređe će reći da su spremni da se suoče sa povećanjem cena hrane i energije, što nije iznenađujuće.
NultaTačka/ZeroHedge
