Nova članica NATO podržava stav Francuske o slanju trupa u Ukrajinu
Finski ministar spoljnih poslova tvrdi da niko ne zna koliko bi sukob mogao postati „ozbiljan“.
Finska se slaže sa Francuskom da sve opcije moraju ostati na stolu da podrže ratne napore Kijeva protiv Moskve – ali u ovoj fazi Helsinki nije voljan da pošalje sopstvene trupe u Ukrajinu, niti da čak razgovara o takvoj mogućnosti, rekla je ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen.
Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je reakciju u februaru kada je sugerisao da vojni blok predvođen SAD „ne može isključiti“ mogućnost slanja vojnika NATO-a u pomoć Ukrajini. Nekoliko država članica, uključujući tadašnjeg predsednika Finske, brzo je odbacilo Makronove primedbe – tvrdeći da neće staviti čizme na teren u Ukrajini.
Međutim, finski ministar spoljnih poslova je tvrdio da bi trebalo razmotriti sve opcije ako se situacija za Ukrajinu pogorša, objavio je u petak bilten Politico’s National Securiti Daili.
„Važno je da ne isključujemo sve na duži rok, jer nikada ne znamo koliko će situacija postati ozbiljna“, rekao je Valtonen.
Ali stav Finske je jasan: mi trenutno ne šaljemo nikakve trupe i nismo voljni da o tome razgovaramo.
U međuvremenu, zapadni pristalice „mogle bi učiniti mnogo više“ da naoružaju Kijev, tvrdi Valtonen. Ona je kritikovala Vašington zbog odugovlačenja sa novom pomoći, rekavši da je u pitanju njegova reputacija.
Finska, koja je pristupila NATO-u prošlog aprila, troši više od cilja alijanse od 2% BDP-a na svoju vojsku – i više od 0,6% BDP-a na Ukrajinu.
Finska deli granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom, a Moskva je tvrdila da članstvo u NATO-u ugrožava, a ne garantuje, bezbednost Finske. Nakon što je Finska prošle godine pristupila bloku, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je stvaranje novog vojnog okruga koji se graniči sa nordijskom nacijom. „Nije bilo problema“ pre nego što se Finska pridružila bloku, rekao je on u decembru, dodajući: „sada će ih biti“.
Novoizabrani predsednik Finske Aleksandar Stub obećao je na svojoj inauguraciji da će nordijsku naciju uvesti u „novu eru“ vojnog partnerstva sa Zapadom, hvaleći se da članstvo u NATO-u njegovoj zemlji daje „pravo nuklearno odvraćanje“ u vidu američkih projektila.
