NOVA KNJIGA OTKRIVA SVE O SINTETIČKIM HEMIKALIJAMA KOJE SU OKO NAS A IZAZIVAJU ASTMU, MOŽDANE PROBLEME, RAK, DIJABETES I OSTALA HRONIČNA OBOLJENJA

Toksične sintetičke hemikalije teško je, ako ne i nemoguće, potpuno izbeći . U većini slučajeva, akcije preduzete radi zaštite javnosti izgledaju prekasno. U junu su članovi Kongresa SAD i Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) konačno preduzeli mere da smanje izloženost Amerikanaca „Forever Chemicals“.

Ranije ovog meseca takođe je otkriveno da je EPA godinama bila svesna veze između toksičnog sastojka (glifosata) u Roundup-u, sredstvu za suzbinje korova i Non-Hodgkin-ovog limfoma.
Nova knjiga „Tiha zima“ pruža više detalja o tome kako je izloženost otrovnim hemikalijama u našem svakodnevnom životu značajno uticala na ljudsko zdravlje. Iz vesti o zdravlju životne sredine:

Odlomak iz knjige: “Naš hemijski svet i hronične bolesti”

“Hemija je neophodna za ceo život – ali mi smo pustili neviđen sintetički hemijski koktel u naše ekonomije, zajednice i ekosisteme”.

Joanna Malaczinski-Moore

“Tiha zima“: Nova knjiga istražuje vezu između hemikalija i hroničnih bolesti

Hemija je neophodna za ceo život, ali mi smo pustili neviđeni sintetički hemijski koktel u naše ekonomije, zajednice i ekosisteme”, kaže autor knjige „Tiha zima: Naš hemijski svet i hronična bolest“

Hemija je neophodna za sav život na Zemlji. Zaista, to je kombinacija zračenja i hemije koja je uzrokovala nastanak života na ovoj planeti. Hemijsko okruženje koje se nalazi u svakom našem telu je složen orkestar koji se razvio u prirodnom svetu tokom nedokučivog vremena.

Razvili smo se u sofisticiranija stvorenja manipulacijom sopstvene unutrašnje hemije tela tokom bezbroj generacija. Hemija nastavlja da olakšava svaku funkciju održavanja života-ma koliko bila mala-u svakom živom biću na Zemlji. Ovo uključuje bakterije, gljivice, biljke, životinje i nas.

Praktično ništa se ne može dogoditi unutar bilo kojeg oblika života – uključujući i ljude – bez stvaranja ili oslobađanja hemikalije koja vrši katalizaciju. Ljudski rast, metabolizam, telesna temperatura, funkcija organa, imunološki sistem, misli, emocije, kretanje i reprodukcija u potpunosti zavise od naše unutrašnje hemije tela.

SLUČAJ TREVIS VOLTON- ISTINITA PRIČA O NLO OTMICI! SVI UČESNICI SU PROŠLI POLIGRAF NEKOLIKO PUTA

Naši geni i DNK miruju bez uticaja hemije. Naša tela bi bila mrtva bez naše prirodne hemije. Zaista, postojimo zahvaljujući beskrajnim lancima sofisticiranih hemijskih reakcija.

Biološka hemija evoluirala je milionima godina i nastavlja da se razvija tokom vremena kod svake žive vrste. Pojavljuju se nove hemijske reakcije koje pomažu svakoj vrsti da se prilagodi svom okruženju i odupre grabljivcima. Ovo je samo početak price o korisnim stvarima kao što su fotosinteza, deoba ćelija, reprodukcija, disanje, misli, emocije i bezbroj drugih životvornih aktivnosti koje obično uzimamo zdravo za gotovo.

Evolucija i adaptacija

Ova životvorna hemija ne razvija se u vakuumu. Biljke, životinje i mikroorganizmi koegzistiraju i razvijaju se u intrigantnom plesu. Na primer, bakterije u našim crevima vremenom razvijaju hemiju kako bi pomogle u bezbednom varenju hrane koja bi inače bila otrovna – to im garantuje dom i domaćin.

Biljke razvijaju nove toksične hemikalije kako bi bile manje poželjne za one koji žele da ih jedu. Oni takođe stvaraju korisne hemikalije koje podstiču druge vrste da ih oprašuju. Vrste se razvijaju u svom okruženju koje se stalno menja kako bi se prilagodile i napredovale. To je lepa i zamršena mreža života koju je stvorila priroda.

Svaka vrsta se može promeniti u jednoj generaciji – što znači da ćemo ti i ja razviti novu hemiju koja će se prilagoditi našem okruženju. Možda ćemo preći sa tople klime na hladnu i otkriti da je potrebno nekoliko godina da se fizički prilagodimo zimi – ali to se na kraju dešava.

Možda smo otporni na “male boginje” u odrasloj dobi nakon što smo bili bolesni u detinjstvu. Ove vrste prilagođavanja se dešavaju tokom našeg života i diktiraju ih epigenetika ili procesi koji ne zahtevaju promenu genetskog koda. Već imamo mehanizme unutar našeg postojećeg seta gena da dođe do ovih vrsta fizičkih promena.

Međutim, postoje mnogi evolucijski procesi za koje su potrebne generacije da se razviju, jer zahtevaju promenu našeg genetskog koda. Na primer, nećemo uzgajati peraje jednostavno zato što svakodnevno idemo na plivanje. Nećemo naučiti da fotosintezom pretvaramo sunčevu svetlost u energiju na način na koji biljke to rade samo prelaskom u sunčanije podneblje.
Naši geni nemaju programiranje da se to dogodi. Kao rezultat toga, ove promene su prevelike da bi se dogodile u toku jednog života. Teoretski bi se takve promene mogle dogoditi tokom života planete, što je dovoljno dugo da se naši geni promene.

Da li ćemo se uspešno prilagoditi našem okruženju – u toku jednog ili više života – zavisi od našeg genetskog polazišta i od toga koliko imamo vremena. Na primer, dinosaurusi nisu mogli da se prilagode određenim naglim promenama klime pre više miliona godina i izumrli su. Promene su došle prebrzo za njih da se prilagode epigenetski ili tokom života.

Američki domoroci su u velikom broju umrli od bolesti kada su se Evropljani prvi put preselili u Severnu Ameriku jer se nisu mogli dovoljno brzo prilagoditi bolestima na koje su Evropljani navikli tokom mnogih vekova. Svi se možemo tako brzo prilagoditi promenljivim uslovima. Ako promene u našem okruženju premaše naše fizičke sposobnosti prilagođavanja, nećemo napredovati i možda nećemo ni dugo preživeti.

Brze hemijske promene

U savremenom životu potrebna je brza promena. Tokom poslednjih 80-100 godina, pustili smo neviđen koktel od sintetičkih hemikalija u naše ekonomije, zajednice i ekosisteme. Ove hemikalije su drastično promenile naše ekosisteme i unutrašnju hemiju tela.

Za približno 80 godina (otprilike od uspona hemijske industrije u Drugom svetskom ratu) masovno smo uveli više od 100.000 sintetičkih hemikalija u svoj život. Trilioni funti sintetičkih hemikalija godišnje se stavljaju u promet i mogu se naći u predmetima za ličnu negu, proizvodima za čišćenje, odeći, hrani, vodi i izgrađenom okruženju.

Mi smo bili izloženi nekim od ovih hemikalija samo u poslednjih nekoliko decenija. Drugi su izašli iz upotrebe pre više od 40 godina, ali se i dalje nalaze i utiču na svako živo biće na planeti.

„Tiha zima“ govori o tihom širenju otrovnih hemikalija u našem svakodnevnom životu i njihovoj ulozi u rastu bolesti poput raka, hroničnog umora, dijabetesa, astme, probavnih problema, depresije, demencije i drugih. Knjigu možete kupiti u izdavaštvu Algora.

Opis knjige Tiha Zima -https://www.algora.com/711/book/details.html

NultaTačka/Environmental Health News