U Sjedinjenim Američkim Državama u toku su klinička ispitivanja nove „vakcine“ protiv kovida, ali ovog puta se ne daje iglom — već se udiše kao sprej.
Tim iz Dečije bolnice u Sinsinatiju, predvođen dr Polom Spirmenom, objavio je prve rezultate ove, kako je nazivaju, „prve takve studije“. Vakcina u obliku spreja, nazvana CVXGA1, aplikuje se direktno u nosnu sluzokožu putem nazalnog spreja.
Studiju finansira biotehnološka firma CyanVac LLC, a objavljena je u časopisu Science Advances.
Ova „vakcina“ koristi žive virusne vektore da bi dostavila genetski materijal direktno u respiratorni sistem. Iako mediji i vladini naučnici navode da su rezultati „ohrabrujući“, tehnologija iza nje otvara brojna pitanja: bezbednost, transparentnost, posledice po javno zdravlje i medicinsku autonomiju.
U ispitivanju je učestvovalo samo 72 osobe, uzrasta 12–53 godine. Učesnici su primili nisku ili visoku dozu vakcine i bili praćeni zbog eventualnih neželjenih reakcija i imunološkog odgovora.
Kod osoba koje su primile veću dozu, najčešće nuspojave bile su: curenje nosa (25%), glavobolja (25%) i mučnina (8%). Nije bilo slučajeva visoke temperature ni ozbiljnih komplikacija, tvrde autori.
Ali dublji uvid u podatke pokazuje mnogo složeniju sliku.
Advokati na strani naroda! Njih 20 je već godinama na prvoj liniji fronta u odbrani ljudskih prava koje ugrožava sadašnji režim!https://t.co/EYeFy4Udoi
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 5, 2025
Iako je zabeleženo 67% smanjenje simptoma kod osoba koje su primile veću dozu u poređenju sa onima koje su primile manju, količina antitela u krvi bila je skromna, a neutrališuća antitela — ključna za zaštitu — detektovana su kod manje od 13% učesnika.
Drugim rečima, većina imunološkog „odgovora“ poticala je ne iz antitela, već iz sluzokožne imunosti (IgA/IgG u nosu) i T-ćelijskog odgovora, što je teže izmeriti i slabije se razume u kontekstu dugoročne zaštite.
Ispitivanje takođe pokreće ozbiljne etičke dileme. Virusna RNK detektovana je u nosnim kanalima učesnika već dva dana nakon primene vakcine. Iako istraživači tvrde da virus nije mutirao, sama činjenica da je genetski materijal bio prisutan u telu izaziva zabrinutost — naročito zbog pitanja „šedovanja“ (prenosa vakcine na druge), neželjenog izlaganja i potencijalne prinudne vakcinacije putem vazduha.
Vakcina koristi parainfluenca virus kao vektor, što otvara mogućnost slične primene i za druge vakcine — ili čak za masovne intervencije bez pristanka.
Upozoravajuće je i to da:
- Studija nema placebo grupu
- Učesnici nisu bili nasumično raspoređeni
- Mnogi su prethodno preležali kovid ili primili mRNA vakcine, što dodatno otežava razumevanje rezultata
Uz to, istraživači su povezani sa farmaceutskim kompanijama: neki su akcionari CyanVac-a, dok su drugi ranije primali donacije ili honorare od firmi poput Moderne, GSK-a i Sanofija.
U pitanju nije nezavisna naučna studija, već istraživanje finansirano od strane onih koji će zaraditi ako vakcina prođe na tržištu.
Nazalne vakcine predstavljaju ogroman zaokret u načinu na koji države i farmaceutske kompanije mogu pristupati „javnozdravstvenim merama“. One ne ciljaju samo bolest — već ponašanje i pristup ličnoj slobodi.
Ako se ovakve vakcine normalizuju, otvara se prostor za:
- Zaobilaženje medicinskog pristanka
- Gubitak lične autonomije
- Mogućnost aerosolne vakcinacije cele populacije — bez znanja ili pristanka
A sa novim, većim kliničkim ispitivanjem koje je planirano do 2027. godine sa preko 10.000 učesnika, jasno je da se ovaj trend neće zaustaviti.
CVXGA1 se promoviše kao „uspeh“, ali ispod površine se krije zabrinjavajuća stvarnost: nove, loše shvaćene tehnologije vakcinacije, bez kontrole, bez transparentnosti — i sa ubrzanim regulatornim odobravanjem.
Za sve one koji su pretrpeli posledice vakcina i borili se za pravo na izbor, poruka je jasna:
Borba nije gotova. „Vakcinacija putem vazduha“ mogla bi biti sledeći front.
