Nova naučna studija upozorava: trenutna stopa fertiliteta nije dovoljna za opstanak čovečanstva
Decenijama su svetski programi i politike bili usmereni na smanjenje nataliteta, u strahu od navodne “prenaseljenosti”. Zahvaljujući “planiranju” porodice, kontracepciji i promenama društvenih normi, prosečan broj rođene dece po ženi pao je sa 5,3 (1960-ih) na svega 2,3 do 2023. godine.
Ali sada se narativ menja: naučnici upozoravaju da je veći rizik u nedovoljnom broju ljudi. Prema najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu PLOS One, ni čuvena “zamenska stopa” od 2,1 deteta po ženi više nije dovoljna za dugoročni opstanak populacije.
Autori, predvođeni Takujom Okabeom sa Univerziteta Šizuoka, tvrde da je realističniji minimum za održivost — 2,7 dece po ženi.
Zašto 2,1 više nije dovoljno?
Zamenska stopa od 2,1 zasniva se na nerealnim pretpostavkama: niskoj smrtnosti, ravnoteži među polovima i stabilnoj populaciji. U stvarnosti, neki ljudi nemaju decu, neki umiru pre reprodukcije, a u malim populacijama i minimalne demografske oscilacije mogu dovesti do izumiranja čitavih porodičnih loza.
Korišćenjem matematičkog modela zasnovanog na tzv. “procesima grananja”, tim je pokazao da samo uz prosečno 2,7 dece po ženi može postojati realna šansa da se populacija održi kroz više generacija.
Šta znači “tiho izumiranje”?
Izumiranje ne mora biti naglo i katastrofalno. Ono se dešava polako, kroz nestajanje prezimena, porodičnih loza, jezika, tradicija i kulturnih identiteta. Bez dovoljno potomaka, sve što čini ljudsku raznolikost jednostavno iščezava — i to neprimetno.
Diana Karmeliza N. Kuaresma, jedna od autorki studije, navodi:
“Kada se u obzir uzmu oscilacije u fertilitetu, smrtnosti i polnom odnosu, potrebna je viša stopa fertiliteta od klasične zamenske da bi populacija opstala.”
Procene govore da će čak 40% od 6.700 jezika koji se danas govore nestati do kraja ovog veka.
Svet se već prazni
Dve trećine svetske populacije danas živi u zemljama čija je stopa fertiliteta ispod 2,1:
Japan: 1,3
Južna Koreja: 0,87
SAD: 1,66
Japan je već na putu da izgubi trećinu svoje populacije po generaciji. Pokušaji da se trend obrne — poput novčanih stimulansa u Francuskoj i Singapuru — doneli su skromne rezultate. Karijere, skupa stanovanja i odlaganje roditeljstva dodatno komplikuju situaciju.
Više devojčica — veće šanse za opstanak
Studija nudi i jedno neobično zapažanje: nešto veći broj ženskih beba može značajno smanjiti rizik od izumiranja. Tokom ratova, gladi i ekoloških katastrofa, priroda često odgovara većim brojem rođenih devojčica — kako kod ljudi, tako i kod drugih sisara.
Bez 2.7 dece, sve se briše
Simulacije koje su istraživači sproveli kroz hiljade generacija pokazuju da populacije sa stopom ispod 2.7 brzo kolabiraju — najčešće unutar 20 generacija. Čak i sa 2.1, šanse za dugoročni opstanak su minimalne i nepredvidive.
Poruka političarima i planerima budućnosti
Ova studija ne menja samo pogled na ljudsku populaciju — ona menja i pristup očuvanju ugroženih vrsta. Cilj ne sme biti samo “prosečna stopa”, već i stabilnost kroz generacije, polna ravnoteža i otpornost na slučajnosti.
Ako se ne preispitaju populacione politike i ne prilagode ciljevi dugoročnoj održivosti, svet se suočava ne sa dramatičnim krajem, već sa polaganim, nepovratnim gubitkom ljudske raznolikosti i istorijskog pamćenja. Da bismo opstali, moramo ozbiljno razmisliti ne samo o brojevima, već i o budućnosti koju želimo da sačuvamo.
