Nova strategija „ProtectEU“ izaziva zabrinutost zbog masovnog nadzora
Evropska unija ponovo pokreće inicijativu za slabljenje end-to-end enkripcije, ovog puta kroz novu strategiju unutrašnje bezbednosti pod nazivom ProtectEU. Iako strategija, predstavljena ove nedelje od strane Evropske komisije, ne uključuje konkretne zakonske predloge, postavlja temelje za potencijalnu regulaciju digitalne komunikacije i pristup šifrovanim podacima.
U zvaničnom saopštenju, Komisija navodi da su pretnje od neprijateljskih država, organizovanog kriminala, terorizma i sve prisutnijih sajber-napada u porastu. Kao odgovor, ProtectEU se fokusira na šest ključnih oblasti, uključujući i razvijanje „efikasnijih alata za organe reda“ – što je deo u kojem enkripcija postaje meta.
Iako se ne koristi direktan termin „zadnja vrata“ (backdoors), dokument koristi izraze poput „zakonit i efikasan pristup podacima“ i „tehnološka rešenja za pristup šifrovanim informacijama“, čime se jasno naznačuje pravac ka narušavanju digitalne bezbednosti.
Enkripcija: štit privatnosti ili prepreka zakonitosti?
Kritičari iz redova tehnoloških kompanija i boraca za građanske slobode već su reagovali, upozoravajući da bi uvođenje zadnjih vrata u enkripciju značilo slabljenje privatnosti svih građana, a ne samo kriminalaca. Jednom kada se takav mehanizam uspostavi, ne postoji način da se koristi isključivo u „zakonite“ svrhe – on postaje potencijalno dostupan i neprijateljskim akterima.
Iako Komisija tvrdi da će se uvažavati principi sajber bezbednosti i osnovnih ljudskih prava, stručnjaci upozoravaju da takva obećanja nisu tehnički održiva – jer zadnja vrata, kad jednom postoje, više nisu pod kontrolom.
Više ovlašćenja za EUROPOL i deljenje obaveštajnih podataka
Strategija ProtectEU takođe predviđa intenzivnije deljenje obaveštajnih podataka među državama članicama, kao i jačanje kapaciteta Jedinstvene obaveštajne analitičke jedinice (SIAC). Takođe se predlaže proširenje nadležnosti agencije EUROPOL, kako bi postala „prava operativna policijska agencija“ sa povećanim ovlašćenjima u prekograničnim istragama.
Ovaj vid centralizacije vlasti i bezbednosnih ovlašćenja, uz mogućnost zaobilaženja enkripcije, izaziva opravdanu zabrinutost u vezi sa pravima na privatnost, slobodu izražavanja i zloupotrebom moći.
Nulta Tačka/Mediji
