NOVA studija: Britanci na prisilnoj dijeti kako bi pokrili rastuće troškove
Kako kriza troškova života utiče na britanska domaćinstva, mnogi smanjuju kupovinu hrane dok žive u hladnim domovima, prema najnovijim nalazima časopisa koji se bavi potrošačima.
Mesečna anketa koju je naručila Agencija za standarde hrane (FSA) otkrila je da je 8,1% domaćinstava propustilo plaćanje kirije, računa, kredita ili kreditnih kartica u februaru. Jedna od sedam osoba (15%) rekla je da je preskočila obroke zbog rastućih troškova.
Nešto više od četvrtine (27%) reklo je da je ostalo bez neke hrane, u odnosu na 21% u novembru. U međuvremenu, 9% je imalo prioritetne obroke za druge članove porodice iznad sebe, a 4% je koristilo banku hrane.
Skoro 60% domaćinstava je prijavilo da je izvršilo bar jedno prilagođavanje kako bi pokrilo osnovne troškove kao što su računi za komunalije, troškovi stanovanja, namirnice, školski pribor i lekovi u poslednjih mesec dana. Prema izveštaju, prilagođavanja uključuju smanjenje osnovnih potrepština, utapanje u štednju, prodaju imovine i pozajmljivanje.N
Potrošači su takođe tražili načine da uštede na svojim računima za energiju, pri čemu je sedam od deset (72%) reklo da je odbilo grejanje zbog rastućih troškova, dok je 39% koristilo manje tople vode, a 19% je imalo manje kuvane jela.
„Iako je većina potrošača manje koristila grejanje zbog poskupljenja, ovo ponašanje će biti ekstremnije u nekim domaćinstvima od drugih. Dok neki mogu da uštede novac na grejanju, a da i dalje održavaju svoju kuću dovoljno toplom, drugi neće“, navodi se u izveštaju.
Tri od deset (29%) onih koji su navodno smanjili grejanje reklo je da su zbog toga često ili uvek osećali fizičku nelagodnost ove zime. Još četiri od deset (41%) je primetilo da su ponekad osećali fizičku nelagodnost, dok se 29% retko ili nikada nije tako osećalo.
Podaci pokazuju da se poverenje potrošača oporavilo, ali je i dalje na niskom nivou. Uz blago opadanje poverenja u tekuće finansije domaćinstava u februaru, 38% potrošača je opisalo svoju finansijsku situaciju kao dobru, a skoro četvrtina (24%) kao lošu.
