Nova studija iz Češke potvrđuje da vakcine protiv Covid-a imaju skoro nultu efikasnost protiv sprečavanja smrtnosti
2021. godine bili smo preplavljeni vizuelnim prikazima koji su nam pokazali koliko su mRNA vakcine efikasne protiv smrtnosti od Covida. Videli smo, na primer, da je grafikon mortaliteta od Covida onih koji su završili protokol sa dve doze bio znatno niži nego kod nevakcinisanih. Da bismo ojačali poentu, prikazan nam je konzistentan obrazac između starosnih grupa ili nakon prilagođavanja uzrastu.
Veliki deo ovoga bila je iluzija. Tada nisu prikazivali uporedive grafikone za smrtne slučajeve bez Covida. Da jesu, videli bismo da su vakcinisani takođe bolje prošli u odnosu na smrtnost koja nije Covid. Naravno, niko ne očekuje da će ove vakcine sprečiti smrt od raka, srčanih bolesti, moždanog udara i tako dalje.
Pseudoefikasnost Covid vakcina protiv smrtnosti od nepovezanih uzroka nije novo zapažanje. Ista vrsta pseudoefikasnosti je odavno otkrivena za vakcine protiv gripa. Zove se „efekat zdrave vakcine“. Iz različitih razloga koji nisu povezani sa vakcinama, ljudi koji su vakcinisani imaju u proseku bolje zdravlje od ljudi koji nisu, i stoga je manja verovatnoća da će umreti od „bilo čega“, uključujući grip i Covid. Vakcinisani ili ne, oni bi imali nižu smrtnost od Covida od svojih nevakcinisanih kolega.
Kada pokušamo da procenimo efekat vakcina protiv Covida (ili gripa), efekat zdrave vakcine postaje pristrasnost zdrave vakcine, izvor distorzije koji se mora ukloniti. (Nasuprot tome, možemo to nazvati pristrasnošću „nezdravo nevakcinisanih“.) Međutim, istraživanja na ovu temu su bila retka. Ni farmaceutska industrija ni zvaničnici javnog zdravlja nisu bili zainteresovani da otkriju da uobičajene vakcine nisu bile toliko efikasne kao što su tvrdili da jesu, ili da možda uopšte nisu efikasne.
Ovo su prelomni trenuci, u toku je sluđivanje naroda | Dr Jovana Stojković | Mario Zna, 273 Uživo
Nedavna studija iz Češke Republike dala je značajan doprinos naučnoj literaturi o Covid vakcinama i efektu zdrave vakcine. Prvo, autori posmatraju fenomen u dodatnoj zemlji, dajući podršku njegovoj univerzalnoj prirodi. Drugo, oni pružaju jasne dokaze da su oni koji su izabrali (ili su bili prisiljeni) da budu vakcinisani zaista bili zdraviji. Treće, oni pokazuju da je fenomen konzistentan duž redosleda doza, kao što je bilo očigledno u podacima iz Ujedinjenog Kraljevstva za buster doze: oni koji su nastavili sa sledećom dozom bili su zdraviji od onih koji nisu. Na kraju, oni pokazuju da se uočeni obrazac u njihovim podacima može reprodukovati simuliranim podacima kada vakcina nema efekta i funkcioniše samo efekat zdrave vakcine. Vredi pročitati rad u celini, bez obzira da li ste specijalista za nauku ili ne.
Šta je urađeno u studiji?
Autori su izračunali stope smrti od svih uzroka u periodima Covid talasa i u periodima niske (skoro nikakve) smrtnosti od Covida. Ovo poslednje su u suštini stope smrtnih slučajeva bez Covid-a, što znači da je svaki „efekat“ vakcina protiv Covid-a tokom ovih perioda pseudo-efekat: to je samo fenomen zdravog vakcinisanog. U svakom periodu upoređivali su stopu mortaliteta između nevakcinisanih i različitih grupa vakcinisanih.
Eksplozija autizma u potpuno vakcinisanoj Australiji – 25% dece ometeno u razvoju https://t.co/Uk0Jx7EIJb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 29, 2024
Razgovaraću o jednoj ključnoj temi: pseudo-efektu protokola sa dve doze, počevši četiri nedelje nakon druge doze kada se ljudi smatraju potpuno zaštićenim. Da bih se fokusirao na tu grupu u odnosu na nevakcinisane, dodao sam kose strelice na Sliku 2. Primetite da ove trake pokazuju stope, a ne broj smrtnih slučajeva u periodu sa niskim brojem smrtnih slučajeva od Covid-a (zelena tabla). Opet, iako se radi o smrti iz bilo kog uzroka, 99,7% nije povezano sa Covidom. Zbog toga se mogu smatrati stopom smrtnosti bez Covida, i tako ću ih nazvati.
U svakoj starosnoj grupi, stopa smrtnosti ne-Covid kod efektivno vakcinisanih (žuta) je mnogo niža od stope kod nevakcinisanih (crna). Naravno, to je pseudo-efekat vakcina. To je efekat zdrave vakcine, ili pristrasnost kada pokušavate da procenite pravu efikasnost protiv smrtnosti od Covida.
Autori su ljubazno dali svoje podatke, koji su sažeti u mojoj tabeli za period niskog nivoa Covid-a.
Kao što možete videti iz proračuna, „faktor pristrasnosti“ (poslednji red) je jednostavno inverzan od pseudo-efekta vakcinacije. To nam govori koliko je veća verovatnoća da će nevakcinisani umreti „uopšteno“, u poređenju sa onima koji su završili protokol sa dve doze najmanje četiri nedelje ranije. Formalno, trebalo bi da se nazove faktor korekcije pristrasnosti, ali ćemo biti kratki.
Moja sledeća tabela upoređuje rezultate iz Češke sa podacima iz Ujedinjenog Kraljevstva i SAD u sličnim starosnim grupama (moj proračun na osnovu dostupnih podataka).
Značajno je da faktor pristrasnosti u podacima iz različitih zemalja i kultura varira u uskom opsegu: između 2 i 3,5. Niža je u najstarijoj starosnoj grupi, ali je još uvek najmanje 2 godine. Sve u svemu, verovatnoća koju nevakcinisani imaju je dva do tri puta veća verovatnoća da će umreti od različitih uzroka nego potpuno vakcinisani.
Drugi podaci ukazuju na to da se jaz vremenom smanjivao (jer su nevakcinisani preživeli bili „zdraviji“ kako je vreme odmicalo, a neki od manje zdravih umrli), ali je to trajalo mesecima, a ne nekoliko nedelja. Kada je uvedena treća doza, zdraviji su prešli u grupu sa tri doze, ostavljajući za sobom bolesniju grupu od „samo dve doze“. Kao rezultat toga, činilo se da grupa koja je primala dve doze ima veću smrtnost od nevakcinisanih. Ovo zapažanje je pogrešno protumačeno kao dokaz smrtnih slučajeva povezanih sa vakcinom (što se nesumnjivo dogodilo).
Da bismo uklonili pristrasnost zdravih vakcinisanih, množimo odnos pristrasne stope smrti od Covida faktorom pristrasnosti, kao što je objašnjeno na drugom mestu. Na primer, ako je odnos pristrasne stope smrti od Covid-a 0,4 (60% „efikasnosti vakcine”), a faktor pristrasnosti je 2,5, tačan efekat na smrtnost od Covid-a je 0,4 × 2,5 = 1, što je 0% efikasnosti vakcine.
Zaključiću još jednim primerom pristrasnosti „zdrave vakcine“ i istinske efikasnosti nakon korekcije.
Studija američkih veterana predstavila je grafikone preživljavanja potpuno vakcinisanih i nevakcinisanih starijih ljudi nakon PCR testa (slika ispod). Smrt nakon pozitivnog PCR-a smatraću „smrtom od Covida“, a smrt nakon negativnog PCR-a „smrti koja nije od Covida“. To je samo aproksimacija, naravno, ali to je sve što možemo da dobijemo iz papira da napravimo razliku između dve vrste smrti. Studije vakcina protiv Covid-a retko izveštavaju o podacima o smrti koje nisu izazvane virusom Covid prema statusu vakcinacije, tako da često moramo da izvodimo takve podatke iz onoga što nam je dato.
Vizuelno sam procenio rizik od smrti u tri vremenske tačke, gde su verovatnoće preživljavanja za poređenje u parovima bile blizu oznakama na Y-osi (intervali od 2%). Moje grube procene su sažete u tabeli ispod.
Kao što vidite, ispravljanje pristrasnosti „zdrave vakcine“ promenilo je procene efikasnosti sa oko 70% na oko 10%. I to nije jedina pristrasnost u opservacionim studijama vakcina protiv Covida. Diferencijalna pogrešna klasifikacija uzroka smrti je još jedna jaka pristrasnost. Da li bi ikakva efikasnost ostala da su sve pristrasnosti mogle biti uklonjene? Da li su ovim vakcinama zaista spaseni životi?
Dozvolite mi da završim sa komentarom ne o Covid vakcinama, već o vakcinama protiv gripa.
Ako pogledate veb lokaciju američkog CDC-a, naći ćete podatke o efikasnosti vakcine protiv gripa svake godine. Obično ne prelazi 50% kod starijih osoba (odnos rizika od 0,5). Do sada bi trebalo da budete u mogućnosti da izračunate tačnu efikasnost, recimo, sa faktorom pristrasnosti 2.
