Nova studija: Mikroplastika utiče na vremenske prilike

Mikroplastika utiče na formiranje oblaka i mogla bi da promeni vremenske obrasce, prema novom istraživanju.

Naučnici su pokazali da mikroplastika može imati iste efekte na formiranje oblaka kao čestice prašine, koje pomažu kapljicama vode da formiraju ledene kristale u atmosferi pri višim temperaturama. Mikroplastika može omogućiti formiranje ledenih kristala na temperaturama između 5 i 10 stepeni Celzijusa višim nego što bi to bilo bez njih.

Naučnici su testirali različite vrste mikroplastičnih čestica, suspendujući ih u vodi, a zatim hladeći kapljice da bi posmatrali kada se smrznu. Takođe su pogledali molekularnu strukturu mikroplastike da bi primetili kako ona utiče na formiranje leda.

Kako jedan od autora studije objašnjava: „Za većinu plastike koju smo proučavali, 50 procenata kapljica je bilo zamrznuto do trenutka kada su se ohladile na minus 22°C. Ovi rezultati su paralelni sa onima iz druge nedavne studije kanadskih naučnika, koji su takođe otkrili da neke vrste mikroplastike stvaraju jezgro leda na toplijim temperaturama od kapljica bez mikroplastike.

Panika je ogromna, srušeni su snovi duboke države | Zdravko Gojanović | Mario Zna, 302 UŽIVO

U ovoj fazi, posledice otkrića nisu jasne, pošto su se eksperimenti odvijali u laboratoriji, ali je moguće da rastuće zagađenje mikroplastikom, ako utiče na formiranje oblaka u velikim razmerama, može imati značajan uticaj na vremenske obrasce.

Oblaci utiču na vreme i klimu na različite načine. Oblaci reflektuju dolaznu sunčevu svetlost sa zemljine površine, koja ima efekat hlađenja, a apsorbuju i zračenje sa površine zemlje, koje ima efekat zagrevanja.

Količina sunčeve svetlosti koju oblak odbija zavisi od koncentracije leda u njemu. Ako u oblacima ima više mikroplastike, a samim tim i leda, moglo bi se reflektovati više sunčeve svetlosti, menjajući energetski balans Zemlje.

Prisustvo mikroplastike bi takođe moglo povećati kišu i snežne padavine.

Procenjuje se da je više od devet milijardi tona plastike proizvedeno između 1950. i 2017. godine, pri čemu je više od polovine tog ukupnog broja proizvedeno od 2004. Velika većina plastike završava u životnoj sredini u ovom ili onom obliku, gde se raspada, kroz vremenske uslove, izlaganje UV svetlu i organizmima svih vrsta, na sve manje i manje komade – mikroplastiku, a zatim nanoplastiku.

Ovo su najmoćniji prirodni antibiotici koji ubijaju sve bakterije https://t.co/5Jj0HlMxn8

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 10, 2024

Mikroplastika proizvedena na ovaj način naziva se „sekundarna” mikroplastika, jer počinje kao velika, a završava se malom, ali postoji čitava klasa „primarne” mikroplastike koja je mala po dizajnu, poput takozvanih „mikrobnih kuglica” koje se koriste u kozmetici.

U našim domovima, mikroplastika se uglavnom proizvodi kada se sintetička vlakna sa odeće, nameštaja i tepiha bacaju. Akumuliraju se u velikim količinama u prašini i lebde u vazduhu, koji zatim udišemo.

Mikroplastika se povezuje sa širokim spektrom ekoloških i zdravstvenih problema, uključujući ozbiljna reproduktivna pitanja kod životinja i ljudi.

Mikroplastika je nedavno otkrivena u moždanom tkivu, u studiji koja je sugerisala da su koncentracije u mozgu možda porasle za čak 50 odsto u poslednjih osam godina.

Istraživači koji stoje iza nove studije sada žele da se fokusiraju na merenje koncentracija mikroplastike na nadmorskoj visini gde se oblaci formiraju i koncentracije drugih supstanci koje utiču na formiranje oblaka, kako bi mogli da počnu da modeliraju efekte mikroplastike na oblake i vremenske prilike do detalja.

Nulta Tačka/InfoWars