Nova studija o Antarktiku ruši klimatsku paniku — Srednjovekovni topliji period imao znatno manje morskog leda nego danas
Nedavna genetska analiza ostataka drevnih slonovskih foka na Antarktiku, koju je predvodio dr Endru Vud (Univerzitet Tasmanija), ruši moderne klimatske priče. Istraživanje objavljeno u Nature Communications pokazuje da je tokom Rimskog toplog perioda (250. p.n.e. – 400. n.e.) i Srednjovekovnog toplog perioda (950–1250. n.e.) — zagrevanje na Južnoj hemisferi nezavisno od ljudske aktivnosti — morski led oko Antarktika bio je znatno manji nego danas.
Analiza mitohondrijalne DNK iz kostiju foka starih 2.500 godina pronađenih na Kejp Heletu otkrila je da su se ove životinje nekada gnezdile čak 2.000 km južnije nego sada — što znači da nije bilo leda. Ova otkrića pokazuju dramatičan pad morskog leda hiljadama godina pre industrijalizacije.
Totalni raspad, ceo sistem puca po šavovima | Nikola Jović | Mario Zna, 330 Uživo
Slonovske foke su najbolji pokazatelj klimatskih uslova Antarktika, jer se gnezde samo na obalama bez leda. Pronalazak genetskih tragova čak 400km južnije, na Ostrvu Izraziva i Merbl Pointu, potvrđuje da su ove zone nekada bile bez leda — direktno rušeći tvrdnje o „neviđenom“ današnjem gubitku leda. „Led Antarktika se zapravo oporavlja od mnogo toplijeg i ledom siromašnijeg perioda pre industrijske ere,“ objašnjava Vud.
Klimatski modeli se lome o stvarnost — dok je tada CO2 bio oko 265 ppm, a sada je preko 420 ppm, nisu zabeležene tolika smanjenja leda kao nekada. Genetska analiza, zasnovana na savremenim tehnikama datiranja i sekvenciranja DNK, potvrđuje život foka pre više hiljada godina. Istovremeno, satelitski podaci NOAA pokazuju da se antarktički morski led od 1979. čak povećao za 1,93 miliona kvadratnih kilometara, što je suprotno trendovima na Arktiku.
Eksperti poput dr Mase Kagejame iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja upozoravaju da preterano oslanjanje na klimatske modele može dovesti do milionskih gubitaka u pogrešnim zelenim investicijama. Naučnici ukazuju na važnost prirodnih ciklusa i složenih okeanskih faktora u regulaciji morskog leda.
Ova studija razbija zablude o prostom uticaju CO2 i poziva na promišljenu klimatsku politiku koja ne ignoriše prirodnu promenljivost. „Morski led nije pasivna žrtva topljenja,“ kaže Vud, „danas vidimo povećanje višegodišnjeg leda i procesa koji ga drže na mestu, neviđenih poslednjih milenijuma.“
🤖 Gejts najavljuje kraj radnih nedelja! AI će „zameniti ljude za većinu poslova“ u narednih 10 godinahttps://t.co/XW08Exe8wS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 21, 2025
Dok skeptici pozivaju na realniji pristup klimatskoj politici, aktivisti upozoravaju na rizike od rastućeg CO2. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) priprema posebne izveštaje o polarnim fenomenima i prirodnoj varijabilnosti da usaglasi ove kontraste.
Zaključak studije — da su antarktički ledeni trendovi odraz dugotrajnog hlađenja nakon toplog holocena — poziva na politiku zasnovanu na realnim podacima, a ne na strahu. Dr Čip Napenberger iz Kato instituta podseća da je klima daleko složenija od crno-belih grafikona i da treba kombinovati prilagođavanje i inovacije.
Otkrića imaju i ekološke posledice — dok današnji rast leda pomaže vrstama koje zavise od krila, raniji pad leda mogao je koristiti ribljim populacijama. Autori upozoravaju da treba napustiti pojednostavljene narative i da politika mora pratiti prirodne cikluse.
Na ledenom Antarktiku jasno je — prilagođavanje, a ne panika, treba da vodi budućnost.
