Nova studija je otkrila da je vežba dvostruko efikasnija u ublažavanju depresije od uzimanja antidepresiva.
„Stručnjaci su analizirali 14.170 ljudi sa teškim depresivnim poremećajem iz 218 odvojenih ispitivanja i rangirali različite oblike vežbanja prema tome koliko su efikasni u lečenju tog stanja u poređenju sa postojećim tretmanima“, prenosi Telegraf.
Šetnja ili trčanje dva do tri puta nedeljno bili su najbolji način za poboljšanje raspoloženja, otkrili su istraživači, poboljšavajući simptome za 63 odsto, u poređenju sa uzimanjem SSRI lekova, što je dovelo do samo 26 odsto poboljšanja (da ne spominjemo sve rizike i posledice).
Studija je otkrila da su „koristi od vežbanja obično proporcionalni intenzitetu“, što znači da što je intenzivnije, to bolje.
Recepti za antidepresive dostigli su novi rekord u Engleskoj prošle godine, sa ogromnih 8,6 miliona ljudi koji su uzimali lekove, što je preko 14 odsto celokupne populacije.
🇬🇷🏳️🌈 Grčki parlament usvojio zakon o istopolnim brakovima.
Grčka je tako postala prva Pravoslavna zemlja koja dozvoljava ovakve „brakove“ dok se sama Crkva protivila protiv ovakve odluke. pic.twitter.com/Uaz9unbaST
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 16, 2024
„Dok su hodanje i džogiranje bili efikasni i za muškarce i za žene, studija je pokazala da je trening efikasniji za žene i mlađe ljude, a joga efikasnija za muškarce i starije ljude“, izveštavaju novine.
Depresivno-industrijski kompleks neće biti srećan zbog ovoga.
Režimska kultura nas neprestano bombarduje narativom da je depresija neizbežna, da svako treba stalno da govori o svom „mentalnom zdravlju“ i da su farmaceutski lekovi efikasniji od zdravog načina života.
Zavisnost od društvenih medija je takođe podstakla emocionalnu inkontinenciju i preterano deljenje osećanja, što je dovelo do toga da su depresija i anksioznost praktično glamurizovani.
Tinejdžeri sve više koriste antidepresive uprkos činjenici da je u mnogim slučajevima osećaj malodušnosti i zbunjenosti ponekad normalan deo puberteta.
U većini slučajeva, depresija je posredna i ukorenjena u lošim životnim izborima neke osobe i njenoj odluci da se udubi u sopstveno samosažaljenje, nešto što društvo podstiče.
