Pesticidi, dugo smatrani temeljem moderne poljoprivrede, sada su otkriveni kao ozbiljna pretnja biodiverzitetu. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Pollution ukazuje na to da ‘drift’ pesticida – prenos hemikalija putem vazduha – izaziva razaranje ekosistema širom sveta.
Od Severne i Južne Amerike do Evrope i Azije, istraživači iz Nemačke, Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva i Poljske upozoravaju: pesticidi ne uništavaju samo štetočine, već remete čitave prehrambene lance, ugrožavajući vrste koje nisu cilj tretmana i destabilizujući ekosisteme od kojih zavisi život.
‘Drift‘ pesticida: nevidljivi ubica
Naučna saznanja su jasna. Kada se pesticidi prskaju, do 25% hemikalija može postati vazdušno prenosivo, prelazeći stotine, pa čak i hiljade kilometara od ciljanog područja. ‘Drift’ pesticidi ne nestaje u vazduhu – taloži se na biljkama, vodi i zemljištu, trujući korisne insekte, ptice i divlje životinje.
Biodiverzitet: osnova stabilnosti ekosistema
Problem nadilazi pojedinačne vrste. ‘Drift’ pesticidi remete ravnotežu između predatora i plena, smanjuje biljni diverzitet i narušavaju zdravlje zemljišta. Mikroorganizmi su posebno ranjivi – kontaminacija zemljišta pesticidima ometa mikrobne zajednice, smanjuje njihovu biomasu i narušava vitalne funkcije, poput plodnosti tla i otpornosti biljaka.
Vodeni ekosistemi takođe trpe posledice. Studije iz Kalifornije otkrile su da je više od 10% potoka u pojedinim regijama zagađeno pesticidima, ugrožavajući vodeni svet i zajednice koje zavise od ovih izvora.
Razmere ovog problema su ogromne
Pesticidi su pronađeni čak i u udaljenim delovima Brazila, daleko od bilo kakvih poljoprivrednih aktivnosti, što dokazuje da ove hemikalije mogu dospeti u najpristupačnija i najčistija staništa.
Iako dokazi rastu, regulatorna tela poput Agencije za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency) sporo reaguju. Trenutne procene rizika ne uzimaju u obzir dugoročne i kumulativne efekte drifta pesticida na ekosisteme i biodiverzitet.
Potrebna je promena paradigme
Pesticidi se često odobravaju na osnovu ograničenih podataka o bezbednosti, a zatim se, godinama kasnije, zabranjuju kada šteta postane očigledna.
Ovakav reaktivan pristup je ne samo neadekvatan već i opasan. Nastavak upotrebe štetnih pesticida, uprkos dokazima o njihovim rizicima, naglašava potrebu za fundamentalnim promenama u regulaciji ovih hemikalija.
