Nova studija otkriva spajk protein 6 meseci nakon vakcinacije protiv COVID-19
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), mRNA iz vakcina protiv COVID-19 se „razgrađuje u roku od nekoliko dana nakon vakcinacije i ne traje dugo u telu“ – stav kojeg se pridržava od početka pandemije, uprkos istraživanjima koja sugerišu drugačije (pdf). CDC naziva mRNK „mesindžer RNK“, dok regulatorni dokumenti i Pfizer nazivaju mRNK u vakcinama protiv COVID-19 „modifikovanom RNK“.
Ipak, nova studija objavljena 31. avgusta u Proteomics Clinical Applications otkrila je šiljasti protein u biološkim tečnostima ljudi koji su primili iRNK vakcinu protiv COVID-19 šest meseci nakon vakcinacije, što sugeriše da mRNA može biti integrisana ili retranskribovana u nekim ćelijama.
Studijska grupa je uključivala 20 subjekata koji su primili dve doze iRNK vakcine protiv COVID-19, 20 koji su bili nevakcinisani i bili su negativni na COVID-19 ili antitela koja ukazuju na to da su prethodno bili zaraženi, i kontrolnu grupu od 20 nevakcinisanih učesnika koji su bili pozitivni na COVID-19.
Istraživači su zatim testirali da razlikuju sintetičke šiljaste proteine koji potiču iz mRNA vakcina od prirodnih šiljastih proteina u biološkim tečnostima, kao što su krv, urin, pljuvačka i tečnosti za bronhoalveolarno ispiranje učesnika studije i pratili vakcinom indukovane šiljaste proteine nakon vakcinacije.
Šiljasti protein iz mRNK razlikuje se od šiljastog proteina nakon infekcije
Prema studiji, šiljasti proteini koji potiču iz translacije mRNA vakcina razlikuju se od prirodnih šiljastih proteina koji cirkulišu u biološkim tečnostima nakon infekcije jer su dve aminokiseline prolina zamenile aminokiseline lizin i valin kako bi pomogle u stabilizaciji sintetičkog šiljka nastalog vakcinacijom. Ova dvostruka varijacija aminokiselina uklonila je mesto za varenje triptika (neophodan deo apsorpcije proteina) na prirodnom šiljastom proteinu. Zbog ovoga, istraživači su rekli da je moguće napraviti razliku između prirodnog i sintetičkog šiljastog proteina u biološkim tečnostima korišćenjem triptičke digestije praćene analizom masene spektrometrije.
Koristeći ove tehnike, istraživači su otkrili specifične fragmente sintetičkog šiljastog proteina kod oko 50 procenata ispitanika koji su primili mRNA vakcine. Sintetički spajk protein je otkriven od 69 do 187 dana nakon vakcinacije. Svi uzorci iz nevakcinisane kontrolne grupe bili su negativni, uključujući 20 osoba koje su bile pozitivne nakon zaraze COVID-19.
Tramp poručio Sorošu i njegovom sinu: Neće me pobediti razmaženi mali degenerik https://t.co/25JIzTIKqc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 19, 2023
3 hipoteze za perzistentni sintetički šiljasti protein kod vakcinisanih
Na osnovu rezultata studije, istraživači su predložili tri moguće hipoteze da objasne zašto je sintetički protein šiljaka opstao kod vakcinisanih:
- mRNA iz vakcina protiv COVID-19 može biti integrisana ili retranskribovana u nekim ćelijama.
- Pseudouridini na određenoj poziciji sekvence mogu indukovati formiranje šiljastog proteina, iako su istraživači izjavili da je to mala mogućnost.
- Nanočestice koje sadrže iRNK mogu da pokupe bakterije koje su obično prisutne na bazalnom nivou u krvi i da proizvedu šiljasti protein.
Iako su istraživači rekli da sve tri hipoteze treba da imaju dalje proučavanje, zaključili su da bi njihova početna zapažanja mogla pomoći u odluci pojedinca o tome da li da uzima pojačivače.
Druge studije
U nedavno objavljenom radu u časopisu Biomedicines, podaci pokazuju da dizajn mRNA vakcina COVID-19 omogućava nekontrolisanu biodistribuciju, trajnost i upornu biodostupnost šiljastog proteina u telu nakon vakcinacije.
„Matriks lipidnih nanočestica dozvoljava široku biodistribuciju kodova gena mRNA u ćelije u većini ili u svim organima“ i može potencijalno oštetiti tkiva i izazvati bolest, zaključili su istraživači.
Studija objavljena u novembru 2021. u Journal of Immunology otkrila je egzozome koji eksprimiraju šiljak protein 14 dana nakon vakcinacije mRNA vakcinama COVID-19. Povećanje proteina je primećeno četiri meseca nakon druge doze vakcine i povećano nakon dopunskih doza.
U studiji iz januara 2023. objavljenoj u časopisu Journal of Pathology, Microbiology, and Immunology, istraživači su pronašli punu dužinu ili tragove mRNA SARS-CoV-2 u obliku šiljaka u nekim uzorcima pacijenata do 28 dana nakon vakcinacije protiv COVID-19, što ukazuje na produženu proizvodnju šiljak proteina.
Studija objavljena u martu 2022. u Cell pronašla je mRNA vakcine u limfnim čvorovima 7, 16. i 37. dana nakon vakcinacije, sa nižim, ali i dalje značajnim nivoima 60. dana. Imunohistohemijsko bojenje za šiljasti antigen u pojedinačnim lipidnim nanočesticama pacijenata vakcinisanih iRNK u nekim pojedinačnim nanočesticama pokazala je obilnu količinu šiljastog proteina 16 dana nakon druge doze, pri čemu je šiljak antigen „i dalje prisutan čak 60 dana nakon druge doze“, rekli su istraživači.
Pfizer-ova japanska studija o biodistribuciji pokazala je da šiljasti protein COVID-19 vakcine može da putuje sa mesta ubrizgavanja kroz krv i da se akumulira u organima i tkivima, uključujući slezinu, koštanu srž, jetru, nadbubrežne žlezde i jajnike. mRNA vakcina je bila prisutna od dana vakcinacije i opstajala je u krvotoku nedeljama nakon vakcinacije.
CDC kaže da vakcine ne utiču na DNK, uprkos oprečnim dokazima
CDC, pored tvrdnji da se mRNA iz vakcina protiv COVID-19 brzo razlaže u telu, takođe navodi na svojoj veb stranici da ove vakcine „ne utiču na naš DNK“ – genetski materijal koji se nalazi u jezgru ćelija – niti u interakciji sa njim, jer ove vakcine ne „ulaze u jezgro ćelije“.
Na svojoj veb stranici „Mitovi i činjenice o vakcinama protiv COVID-19“, CDC navodi da je mit da vakcine protiv COVID-19 mogu da promene DNK.
Agencija kaže da vakcine protiv COVID-19 „messenger RNA“ funkcionišu tako što „isporučuju uputstva (genetski materijal) našim ćelijama da počnu da grade zaštitu“ protiv SARS-CoV-2, i da telo odbacuje sve sastojke vakcine nakon što proizvede imuni odgovor isto kao što odbacuje „sve informacije koje ćelijama više nisu potrebne“. Prema CDC-u, ovaj proces je „deo normalnog funkcionisanja tela“.
Sadašnja analiza i prethodne studije osporavaju ovu poziciju. Studija iz februara 2022. objavljena u Current Issues in Molecular Biology pokazuje obrnutu transkripciju mRNK vakcine u DNK koristeći ćelijske linije ljudske jetre. Dodatne studije su pokazale da se RNK iz SARS-CoV-2 može reverzno transkribovati i integrisati u genom kultivisanih ljudskih ćelija — i eksprimirati u tkivima dobijenim od pacijenata ili ćelijama inficiranim virusom.
Do danas, farmakokinetički i farmakodinamički podaci o mRNK COVID-19 vakcinama su ograničeni. Farmakokinetika je studija o tome kako telo reaguje na primenjene supstance tokom celog trajanja izlaganja. Farmakodinamika bliže procenjuje efekat leka na telo. Razumevanje koliko dugo šiljak protein proizvodi telo i koliko dugo je prisutan u biološkim tkivima moglo bi da objasni neviđeni broj neželjenih događaja koji su povezani sa šiljak proteinom koga proizvode vakcine.