Prema novoj studiji australijskog forenzičkog psihologa Nejtana Bruksa sa Univerziteta Bond, čak jedan od pet direktora i visokopozicioniranih menadžera ispoljava klinički značajne psihopatske osobine – gotovo isti procenat kao i među zatvorenicima.
U istraživanju sprovedenom među 261 korporativnim profesionalcem, otkriveno je da 21% ispitanih ima psihopatske crte, uključujući nedostatak empatije, površnost, neiskrenost i sklonost manipulaciji.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna 1. maj u 20h | Zabranjena istina: Čovek koji je srušio zapadnu propagandu | Gost: Aron Palasios
Bruks ističe da rezultati ukazuju na ozbiljan problem u korporativnom zapošljavanju – firme često vrednuju veštine i harizmu, a zanemaruju karakterne osobine. Upravo ta praksa omogućava tzv. „uspešnim psihopatama“ da se probiju do najviših funkcija, iako su skloni neetičkom, pa čak i nezakonitom ponašanju.
„Analizirali smo oko hiljadu osoba, a najzanimljiviji uzorak bio je upravo onaj iz sektora menadžmenta lanca snabdevanja,“ izjavio je Bruks.
„Rezultati su zabrinjavajuće slični onima koje nalazimo u zatvorskoj populaciji.“
Dok je u opštoj populaciji procenat psihopata oko 1% (prema nekim studijama i do 4%), ova brojka značajno raste u visoko konkurentnim sektorima poput politike, biznisa i ekstremnih sportova, dodaje profesor Skot Lilijenfeld sa Emori univerziteta u Atlanti.
„Biti psihopata može doneti kratkoročan uspeh – šarmantni su, energični i znaju da impresioniraju,“ kaže Lilijenfeld. „Ali to često dolazi po cenu dugoročnog neuspeha i razaranja međuljudskih odnosa.“
Nulta Tačka/Mediji
