Nova studija razbija alarmističke tvrdnje: Ekstremno zagrevanje okeana ne znači ubrzavanje ‘klimatskih promena’
Iako su temperature okeana u 2023. i 2024. zabeležile izuzetan skok, to ne znači da se ‘klimatske promene’ ubrzavaju, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Nature.
Propaganda ‘globalnog zagrevanja’ traje decenijama, ali su naučnici sada zatečeni ekstremnim odstupanjem temperatura mora, postavljajući pitanje da li su dosadašnje ‘klimatske prognoze’ tačne.
Šta kaže istraživanje?
Prema podacima, između marta 2023. i aprila 2024. godine, globalne temperature površine okeana bile su za 0,25°C više od prethodnog rekorda – što je ogroman skok u klimatskim okvirima.
Međutim, vodeći autor studije Jens Terhar sa Univerziteta u Bernu ističe da ovakvi događaji nisu znak neočekivanog ubrzanja globalnog zagrevanja.
„Na osnovu trenutnog trenda zagrevanja, ovakav skok dešava se otprilike jednom u 500 godina,“ rekao je Terhar za medije. Bez ljudskog uticaja na klimu, ovakav fenomen bio bi „praktično nemoguć“, ali i dalje ne ukazuje na dodatno ubrzavanje globalnog zagrevanja.
Mit o linearnom zagrevanju
Naučnici odavno znaju da zagrevanje nije linearno – ono se odvija sa periodima naglih skokova i usporavanja.
„Ono što smo ispitali jeste da li je došlo do neočekivanog dodatnog ubrzanja. Pokazali smo da ovaj skok nije nemoguć i da ga modeli mogu predvideti,“ objašnjava Terhar.
Šta dalje?
Temperature okeana su sada blago opale, ali i dalje ostaju blizu rekordnih vrednosti.
Studija predviđa da će se do septembra vratiti na dugoročne nivoe. Ako se to ne dogodi, to bi moglo značiti da je klimatska osetljivost potcenjena.
Okeani pokrivaju 70% Zemljine površine i igraju ključnu ulogu u regulaciji klime, skladišteći čak 90% viška toplote uzrokovane emisijama gasova staklene bašte.
Međutim, iako su temperature rekordne, studija pokazuje da nema dokaza da se ‘klimatske promene’ dešavaju brže nego što se predviđalo.
Nulta Tačka/Mediji
