Nova studija: Tinejdžeri sa mentalnim problemima provode više vremena na mrežama
Tinejdžeri koji se bore sa anksioznošću, depresijom i drugim mentalnim poremećajima provode gotovo sat vremena više dnevno na društvenim mrežama nego njihovi vršnjaci – i dvostruko češće se negativno porede s drugima na internetu.
To je uznemirujući zaključak nove studije Univerziteta u Kembridžu, koja je analizirala podatke 3.340 britanskih adolescenata uzrasta od 11 do 19 godina. Istraživanje objavljeno 5. maja u časopisu Nature Human Behavior ukazuje na zabrinjavajući obrazac.
Rezultati pokazuju da tinejdžeri sa mentalnim problemima imaju manju kontrolu nad korišćenjem društvenih mreža, doživljavaju oštrije promene raspoloženja u zavisnosti od reakcija na mrežama i često se osećaju lošije nakon što provedu vreme skrolujući. Iako studija ne dokazuje da društvene mreže direktno izazivaju mentalne bolesti, postavlja ozbiljna pitanja o tome kako digitalne platforme dodatno pogoršavaju stanje ranjive omladine.
Ova studija je među prvima u velikom obimu obuhvatila tinejdžere sa klinički dijagnostikovanim mentalnim poremećajima i otkrila jasne razlike u odnosu na njihove zdrave vršnjake.
Tinejdžeri sa tzv. internalizujućim poremećajima – poput anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja – provodili su u proseku 50 minuta više dnevno na društvenim mrežama. Gotovo polovina njih (48%) priznala je da se često negativno poredi sa drugima na mrežama, u poređenju sa samo 24% onih bez mentalnih problema.
Takođe su prijavili nagle oscilacije raspoloženja uslovljene brojem lajkova, komentara i digitalnih interakcija.
Oko 28% reklo je da im se raspoloženje menja u zavisnosti od povratnih informacija na mrežama, naspram samo 13% zdravih tinejdžera. Još alarmantnije je to što su mnogi priznali da ne mogu da kontrolišu svoje korišćenje mreža, što ukazuje na ciklus u kome mentalni simptomi i prekomerno korišćenje ekrana međusobno pogoršavaju jedno drugo.
Skrolovanje ka depresiji: Kako mreže podstiču depresiju kod mladih
Rezultati dolaze u trenutku kada svet beleži ozbiljnu krizu mentalnog zdravlja mladih. Od ranih 2010-ih, stope depresije i anksioznosti među tinejdžerima drastično su porasle – uporedo sa sve većim prisustvom pametnih telefona i mreža poput Instagrama i TikToka.
Američki glavni hirurg već je upozorio da društvene mreže mogu biti jedan od ključnih faktora, a nova studija dodatno potvrđuje tu zabrinutost. Za razliku od prethodnih istraživanja koja su se oslanjala na samoprocenu mentalnog stanja, ovo se oslanja na kliničke procene profesionalaca, čime su zaključci znatno pouzdaniji.
Pitanje ostaje – da li tinejdžeri s anksioznošću traže potvrdu na mrežama i bivaju razočarani kad ne dobiju željeni odziv, ili im stalno upoređivanje sa nerealnim idealima na mrežama dodatno urušava samopouzdanje? U oba slučaja, posledica je ista – opasan začarani krug.
Tinejdžeri sa internalizujućim poremećajima često su preosetljivi na odbacivanje i kritiku, a društvene mreže, sa svojim „highlight“ sadržajem i javnim brojanjem lajkova, dodatno pojačavaju njihove nesigurnosti.
„Oni se mogu osećati isključeno, nedovoljno vredno, što produbljuje njihove emocionalne borbe“, izjavio je jedan psihijatar upoznat sa studijom.
Potrebna hitna intervencija – i kod kuće i u sistemu
Autori studije i stručnjaci za mentalno zdravlje ističu potrebu za proaktivnim pristupom. Roditelji i stručnjaci bi trebalo zajedno da rade na razvijanju zdravijih digitalnih navika kod mladih, kroz strategije kao što su:
- Postavljanje granica: Ograničavanje vremena pred ekranom i uvođenje zona bez tehnologije, posebno pred spavanje.
- Podsticanje vanmrežnih aktivnosti: Oslanjanje na hobije, fizičku aktivnost i razgovor uživo.
- Razvijanje kritičkog mišljenja: Učenje mladih da razumeju da ono što vide na mrežama nije stvarni život, već pažljivo iskonstruisana iluzija.
Ova studija ne samo da ukazuje na problem, već i na to koliko zapravo malo znamo o pravom uticaju društvenih mreža na umove mladih.
Roditelji moraju se suočiti sa realnošću – za osetljive tinejdžere, društvene mreže nisu samo zabava. One mogu biti minsko polje.
Nulta Tačka/Mediji
