Naučnici već decenijama primećuju trend koji sada postaje jasno merljiv kulturni fenomen. Konzervativci u proseku prijavljuju viši nivo sreće, bolje mentalno zdravlje i jače psihološko blagostanje od liberala. Nova studija objavljena u časopisu Political Behavior ide korak dalje i tvrdi da mentalne bolesti počinju da funkcionišu kao politički identitet, koji je najizraženiji na levoj strani političkog spektra.
Magazin Univerziteta Kolumbija je još 2023. godine ukazao na ovaj trend, navodeći da „odrasli Amerikanci koji se identifikuju kao politički liberali dugo prijavljuju niži nivo sreće i psihološkog blagostanja od konzervativaca“. Na osnovu podataka iz četiri različite studije, istraživači sa univerziteta na Floridi i Torontu ponudili su objašnjenje: konzervativci u većoj meri pokazuju ličnu odgovornost, religioznost, moralnu jasnoću, samopouzdanje i optimističniji pogled na svet.
Studiju u časopisu Political Behavior sprovela je profesorka Loren van de Hej sa Univerziteta Juta Stejt, a njeni zaključci su značajni. „Dodatno nalazim da se pojavljuje politički identitet zasnovan na mentalnom zdravlju, koji je najizraženiji među mlađima (Generacija Z) i liberalnijim Amerikancima“, navela je ona.
Ona je takođe istakla da se „politički uzroci i posledice ovog novog identiteta razlikuju od onih kod fizičkih invaliditeta i ozbiljnih fizičkih bolesti“, što sugeriše da je mentalno zdravlje, za razliku od fizičkih bolesti, dobilo izraženu ideološku dimenziju u američkom društvu.
Oko polovine ispitanika sa dijagnostikovanim mentalnim problemima navelo je da im je taj identitet „veoma važan ili donekle važan“. Istovremeno, konzervativci ređe nego liberali označavaju anksioznost i depresiju kao mentalne poremećaje i ređe traže klinički tretman. Van de Hej pretpostavlja da to može odražavati „etos lične odgovornosti: oni ne traže pomoć kada veruju da mogu sami da reše probleme“.
Studija zaključuje da će ovi nalazi imati široke posledice za politiku mentalnog zdravlja i ulogu koju će taj identitet igrati u političkoj sferi, naročito kako generacija Z bude sazrevala. Konzervativna i posebno hrišćanska uverenja navode se kao faktori koji imaju jači istorijat povezanosti sa srećom i blagostanjem u odnosu na levicu.
Autor Glen T. Stanton iz Daily Citizen piše: „Postaje sve jasnije koje ideje daju kakve rezultate. Konzervativne, a posebno hrišćanske ideje imaju mnogo bolji učinak od njihovih levičarskih alternativa.“
Rodna dimenzija ovog jaza takođe je značajna. Akademska literatura još od 70-ih godina pokazuje da žene generalno prijavljuju lošije mentalno zdravlje od muškaraca. Posebna istraživanja pokazuju da konzervativci prijavljuju viši nivo sreće od liberala. Kod mladih liberalnih žena ta dva trenda se preklapaju.
Prošle godine Institut za porodične studije objavio je da je 37% konzervativnih žena „potpuno zadovoljno“ životom, naspram 28% umerenih i samo 12% liberalnih žena. Mlade konzervativne žene su više od tri puta češće „veoma srećne“ u poređenju sa liberalnim ženama, dok su liberalne žene dva do tri puta češće „nezadovoljne životom“.
Podaci o usamljenosti su slični: među ženama od 18 do 40 godina, 29% liberala prijavljuje osećaj usamljenosti više puta nedeljno, dok je kod konzervativnih žena taj broj 11%. Kao ključne faktore, Institut navodi da su mlade konzervativne žene znatno češće u braku, ređe žive u vanbračnim zajednicama i skoro pet puta češće redovno posećuju crkvu.
Institut zaključuje da bi smanjenje jaza u sreći zahtevalo ne samo promenu razmišljanja, već i obnovu povezanosti mladih liberalnih žena sa ključnim društvenim institucijama poput porodice i vere, što predstavlja direktan izazov progresivnom okviru koji te institucije često prikazuje kao izvor problema, a ne rešenja.
