Najnovija naučna analiza iz Velike Britanije ozbiljno dovodi u pitanje dominantnu priču o klimatskim promenama — i razotkriva neočekivane posledice ekoloških politika.
Prema istraživanju Univerziteta u Ekseteru, glavni uzrok porasta globalnih temperatura od 2001. godine nije povećanje ugljen-dioksida (CO₂), već smanjenje zagađenja sumpor-dioksidom (SO₂), koji dolazi iz industrije i pomorskog saobraćaja.
Specijal: Borba ne sme da stane! Svet je Naš | Mario Zna | EP. 343
Ovo otkriće ruši osnovne pretpostavke klimatskog narativa i otvara pitanja o realnim efektima „zelenih“ politika koje donose skupe propise i širu državnu kontrolu.
Kako manje zagađenja dovodi do više toplote
Istraživači su utvrdili da pad emisije SO₂ dovodi do tamnijih oblaka, koji reflektuju manje sunčeve svetlosti u svemir, što znači da Zemlja apsorbuje više toplote — i da se time zagreva.
Upravo su regulative koje su ograničile emisiju sumpor-dioksida dovele do neželjenog efekta: planeta postaje toplija, ne zbog CO₂, već zato što zagađenja ima manje.
Podaci koji ruše klimatsku dogmu
Na osnovu analize CERES podataka od 2001. do 2019. godine, naučnici su otkrili jasnu korelaciju između smanjenja SO₂ i pada reflektivnosti Zemlje (albeda).
„Dve trećine globalnog zagrevanja od 2001. izazvano je smanjenjem SO₂, a ne povećanjem CO₂,”
izjavio je prof. Piter Koks sa Univerziteta Ekseter.
Paradoks “ekoloških” politika
Sulfatno zagađenje iz industrije i izduvnih gasova brodova pojačava refleksiju svetlosti, čime se prirodno hladi planeta. Kada se to zagađenje ukloni — efekat hlađenja nestaje.
Dakle, dok su „zeleni zakoni“ ukidali upotrebu fosilnih goriva sa visokim sadržajem sumpora, stvorili su klimatski vakuum u kojem se Zemlja zagreva — ne zbog industrije, već zbog njenih ograničenja.
Klimatski narativ na klimavim nogama
Ovo istraživanje razotkriva ozbiljnu pukotinu u osnovi globalističke klimatske politike:
- CO₂ možda nije glavni uzrok zagrevanja.
- „Zeleni“ propisi su izazvali neočekivane negativne efekte.
- Klimatska kriza se koristi kao izgovor za državnu kontrolu i regulaciju tržišta.
Šta to znači za Parisku agendu, poreze na ugljenik i „Zeleni novi dogovor“
Decenijama smo slušali o „klimatskoj hitnosti“ i ‘prihvatali’ političke agende koje su uvodile:
- Visoke poreze na CO₂ emisije
- Drastična ograničenja za industriju
- Ogromne subvencije za „zelene“ projekte
- I sve to u ime spasa planete
A sada se ispostavlja da je naučna osnova mnogih tih mera pogrešna ili nepotpuna.
Vreme je za istinu i preispitivanje
Ako je smanjenje zagađenja pravi uzrok porasta temperatura — ne CO₂ — onda čitav klimatski okvir zahteva hitnu reviziju.
Ovaj nalaz baca svetlo na moguću instrumentalizaciju klimatske krize za političke ciljeve: više kontrole, manje slobode, centralizaciju moći.
Istina je jasna
Sada je vreme da klimatska politika postane odgovorna prema stvarnim podacima, a ne prema narativima koje promovišu moćni lobiji i ideološki pokreti.
