Nova tehnologija za uređivanje gena: Lažno meso DIZAJNIRANIM BEBAMA
CRISPR, nedavno razvijena tehnologija za uređivanje gena, promoviše se kao potencijalno rešenje za brojne bolesti, bezbednost hrane i klimatske promene — čak i kao način da se isporuče „dizajnirane bebe“ i da se izumrli sisari vrate u život.
Tehnologija je privukla značajna ulaganja i pažnju aktera kao što su Bill Gates i Svetski ekonomski forum (WEF).
Ali mnogi naučnici izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih štetnih efekata tehnologije.
U intervjuima za The Defender, dr Majkl Antoniou, šef grupe za ekspresiju gena i terapiju na King’s College London, i Claire Robinson, glavni urednik GMWatch-a, pružili su uvid u nedostatke ove tehnologije, njene potencijalne posledice i rizike povezane sa nedovoljnom regulacijom.
Šta je CRISPR?
CRISPR — što je skraćenica za klasterisana redovno raspoređena kratka palindromska ponavljanja — deluje kao „precizan par molekularnih makaza koje mogu da iseku ciljnu DNK sekvencu, koju vodi prilagodljivi vodič.
Drugačije rečeno, ova tehnologija omogućava naučnicima da uređuju delove DNK tako što će „isecati“ određene delove iste i zameniti ih novim segmentima. Uređivanje gena nije nov koncept, ali se CRISPR tehnologija smatra jeftinijom i preciznijom.
Ovo proizilazi iz otkrića iz 2012. da RNK može da vodi nukleazu proteina Cas do bilo koje ciljane sekvence DNK i da (teoretski) cilja samo tu jednu specifičnu sekvencu. Zaista, CRISPR tehnologija se iz tog razloga često naziva CRISPR-Cas9.
Mediji i mnogi naučnici su izrazili optimizam u vezi sa tehnologijom.
Medlineplus.gov, na primer, kaže da je CRISPR „proizveo mnogo uzbuđenja u naučnoj zajednici jer je brži, jeftiniji, tačniji i efikasniji od drugih metoda za uređivanje genoma.
Vired je 2015. opisao CRISPR kao „revolucionarni“, napisavši da je „već obrnuo mutacije koje uzrokuju slepilo, zaustavio je ćelije raka da se razmnožavaju i učinio ćelije nepropusnim za virus koji izaziva SIDU“.
Tehnologija je takođe učinila pšenicu „neranjivom na gljive ubice“ i izmenila DNK kvasca „tako da troši biljnu materiju i izlučuje etanol“, navodi Vired.
U istom članku, Vired je napisao da „osim tehničkih detalja, CRISPR-Cas9 olakšava, jeftino i brzo premeštanje gena – bilo kojih gena, u bilo kom živom biću, od bakterija do ljudi.
Naučnik citiran u priči dodao je: „Ovo su monumentalni trenuci u istoriji biomedicinskih istraživanja.
Bloomberg je 2016. rekao da će CRISPR „promeniti svet“, citirajući naučnika Endrua Meja iz Caribou Biosciences, koji je opisao CRISPR kao „potencijalno, jeftin i brz način da se popravi bilo šta u vezi sa genetskim kodom“ i „skoro fundamentalan kao tranzistor”.
Otkriće CRISPR-ovih aplikacija za uređivanje gena smatrano je toliko značajnim da su dve naučnice, Emmanuelle Charpentier i Jennifer Doudna, dobile Nobelovu nagradu za hemiju 2020. godine, čak i kao spor oko patenta između Doudne i drugog naučnika, Feng Zhang-a – koji se takođe smatrao ključnim za CRISPR-ov razvoj — nastavlja se do danas.
Drugi naučnici, međutim, ne dele isti optimizam u vezi sa CRISPR-om.
„Procedura genetske modifikacije“ koja „nije precizna“ i „ne razmnožava se“
Robinson je za The Defender rekao da je „uopšteno gledano, CRISPR alat za uređivanje gena“ koji „seče DNK preko dvostrukog lanca“ i može biti usmeren na „preciznu sekvencu u genomu“.
CRISPR se može koristiti sa tri potencijalna cilja, rekao je Robinson: ometanje funkcije gena, modifikovanje funkcije gena ili umetanje potpuno novih gena.
Prema Antoniou, „uređivanje gena postoji… mnogo duže nego što je bio sistem CRISPR-Cas9. Postoji već decenijama“.
Antoniou je opisao uređivanje gena kao:
„Metoda ili metode manipulacije DNK čiji je cilj da se napravi veoma ciljana promena u genetskom materijalu organizma, što može biti bilo šta od bakterije, biljke, životinje ili čoveka.
„Uređivanje gena, pretpostavljam da je operativna reč ovde montaža, što podrazumeva izmene na vrlo precizan, ciljan način. Pokušavate da napravite vrlo specifičnu promenu u genetskom materijalu vašeg ciljnog organizma.“
Robinson je rekao da, iako se za CRISPR kaže da je specifičan za lokaciju, on je zapravo „specifičan za sekvencu… on će tražiti tu određenu sekvencu i preseći DNK u tom trenutku“. To je mnoge navelo da hvale CRISPR-ovu sposobnost „preciznog uzgoja“.
Međutim, za Antonioua, „to je očigledno postupak genetske modifikacije. Nije precizno i nije razmnožavanje.“
Uređivanje gena se često meša sa genskom terapijom, ali Antoniou je rekao da su to dve različite stvari. Uz gensku terapiju, „normalna funkcionalna kopija“ gena se dodaje postojećim ćelijama, rekao je on.
MARIO ZNA i KREŠIMIR MIŠAK- Transhumanisti su ISPLANIRALI budućnost ljudi ALI POSTOJI jedan problem
Međutim, dodao je: „Sa uređivanjem gena, ne dodajete još jedan gen. Pokušavate da promenite gen koji je već prisutan u DNK, kako biste direktno ispravili defektni gen ili promenili neku drugu funkciju gena koja kompenzuje defektnu funkciju gena kod pacijenata.
Dizajnirani ljudi ‘više nisu naučna fantastika’
Doudna je u TED Talk-u iz 2015. opisala genetski inženjering kao „budućnost” ljudske evolucije, čak je reklamirala potencijalne primene CRISPR-a u stvaranju „poboljšanih” ili „dizajniranih” ljudskih bića i izjavljujući da ovo više nije naučna fantastika.
Rekla je:
„Mnogi naučnici veruju da je genetski inženjering budućnost naše evolucije. Pruža nam priliku da sebi damo bilo koju osobinu koju želimo, kao što su mišićna masa ili boja očiju.
„Zamislite da bismo mogli da pokušamo da konstruišemo ljude koji imaju poboljšana svojstva kao što su jače kosti ili manja podložnost kardiovaskularnim bolestima, ili čak da imaju svojstva za koja bismo smatrali da su možda poželjna poput različite boje očiju ili da budu viši… Dizajnirani ljudi, ako hoćete. Geo-inženjerski ljudi još nisu među nama. Ali ovo više nije naučna fantastika“.
Drugi u naučnoj zajednici su izrazili sličan tehnoutopizam. Na primer, Vired je napisao da CRISPR može da isporuči bilo šta, od dizajniranih beba do biološkog oružja specifičnog za vrstu.
Na primer, 2018. godine, kineski biofizičar je objavio da su on i njegov tim stvorili prve bebe na svetu koje su genski uređene.
U članku prošlog meseca u The Intercept-u se navodi da je CIA uložila u biotehnološki startup, Colossal Biosciences – zajedno sa Piterom Tilom, Paris Hilton i Tonijem Robinsom – koji ima za cilj da koristi CRISPR tehnologiju da „pokrene otkucaje srca predaka“ oživljavanjem izumrlih sisara, čak i vunastog mamuta.
A Fajnenšel tajms je izvestio da druga biotehnološka firma podržava projekat vraćanja tasmanskog tigra od izumiranja.
„Za Antoniou, „Razlog zašto je CRISPR zaokupio maštu naučnika je njegova jednostavnost u poređenju sa drugim alatima za [uređivanje gena] koje sam spomenuo. To je vrlo jednostavan entitet za konstruisanje i isporuku ćelijama vašeg ciljnog organizma kako biste izvršili uređivanje gena koje tražite“.
Jedna oblast u kojoj se CRISPR promoviše je medicina i lečenje bolesti. Za Vired, „pravi novac je u ljudskoj terapiji“, uključujući „direktno ciljanje na HIV“.
Prema Sinthego, kompaniji koja proizvodi platforme za uređivanje genoma, „CRISPR je spreman da revolucioniše medicinu, sa potencijalom da izleči niz genetskih bolesti, uključujući neurodegenerativne bolesti, poremećaje krvi, rak i očne poremećaje.
Livescience.com piše da je „CRISPR testiran u ranoj fazi kliničkih ispitivanja kao što je terapija raka i kao tretman za nasledni poremećaj koji uzrokuje slepilo“, i kao „strategija za sprečavanje širenja lajmske bolesti i malarije“, dok Medlineplus.gov na listu dodaje „cističnu fibrozu, hemofiliju i bolest srpastih ćelija“.
A Blumberg je u članku iz 2016. izvestio da se „CRISPR posmatra kao način da se lekovi protiv raka učine efikasnijim, da se napravi bolja klasa antivirusnih lekova za borbu protiv HIV-a i da se modifikuju svinjski organi kako bi bili pogodniji za transplantaciju za ljude”.
CRISPR promovisan kao rešenje za poljoprivredu, nestašicu hrane
Naučnici i mediji takođe promovišu CRISPR kao potencijalno rešenje problema sa kojima se suočava poljoprivreda i proizvodnja hrane.
Business Insider je citirao Bila Gejtsa koji je rekao: „Istraživači proučavaju načine da modifikuju gene stočarskih životinja… kako bi npr naterali da proizvode više mleka kao krave muzare“ i „učine mlečnu stoku otpornijom na toplom vremenu“.
U drugom izveštaju se navodi da se CRISPR može koristiti za produženje roka trajanja kvarljive hrane i „stvaranje useva koji su otporni na bolesti i sušu“, navodeći primer partnerstva između Marsa, Inc., Instituta za inovativnu genomiku i Univerzitet Berkli „da stvori kakao biljke otporne na bolesti“.
Prema časopisu Science, CRISPR se može koristiti za stvaranje genskih pogona — tehnike genetskog inženjeringa koja povećava šanse da se određena osobina prenese sa roditelja na potomstvo.
Potencijalne primene uključuju „iskorenjivanje invazivnih vrsta“ i „preokretanje otpornosti useva na pesticide i herbicide“.
Livescience.com dodaje da je „tehnologija CRISPR takođe primenjena u prehrambenoj i poljoprivrednoj industriji za projektovanje probiotičkih kultura i za vakcinaciju industrijskih kultura… protiv virusa“, navodeći kao primer jogurt. Takođe se „koristi u usevima za poboljšanje prinosa, otpornosti na sušu i nutritivnih svojstava“.
Članak iz februara 2022. u časopisu Nature izvestio je da je Kina odobrila nove smernice za razvoj genski uređenih useva koristeći tehnologije kao što je CRISPR, značajno smanjujući vreme odobrenja za biološku bezbednost ovih useva.
Za takve useve se tvrdi da „imaju povećane prinose, otpornost na klimatske promene i bolji odgovor na đubrivo“, pored „pirinča koji je posebno aromatičan i zrna soje koja imaju visok sadržaj oleinskih masnih kiselina“.
Bloomberg je 2016. izvestio da „DuPont već radi sa Caribou [Biosciences] na pečurkama koje ostaju bele nakon sečenja“ i na „25 proizvoda povezanih sa CRISPR-om koji su u pripremi, uključujući kukuruz, soju, pšenicu i pirinač”.
A u septembru 2021. paradajz Sicilian Rouge High GABA stigao je do potrošača, postavši prva hrana koju je uredio CRISPR i koja je puštena u prodaju bilo gde u svetu.
CRISPR se takođe koristi za dijagnostiku COVID-a, reklamiranog kao oružje protiv pandemije
CRISPR je takođe promovisan kao tehnologija koja je korisna za razvoj dijagnostičkih testova – i kao oružje protiv potencijalnih novih pandemija.
Tokom pandemije COVID-19, na primer, CRISPR je korišćen kao terapeutsko i dijagnostičko sredstvo za korona virus preko Sherlock CRISPR SARS-CoV-2 test kompleta, koji je dobio odobrenje za hitnu upotrebu od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA).
Sherlock Biosciences je takođe razvio nosivi COVID test 2021.
DETECTR i druge dijagnostičke metode COVID-a takođe su razvijene tokom ovog perioda, dok je „slična dijagnostika koja koristi funkciju pretraživanja Cas9 takođe dizajnirana da identifikuje druge bolesti, kako zarazne tako i genetske.
Feng Zhang — umešan u spor oko patenta sa Doudnom — napisao je 2020. da se CRISPR „koristi kao istraživačko sredstvo od strane naučnika koji rade na tome da bolje razumeju kako SARS-CoV-2 ulazi u ljudske ćelije i da saznaju više o biologiji njegove patogeneze“.
Zhang, koji je razvio novi sistem za isporuku mRNA poznat kao SEND koji koristi CRISPR tehnologiju, dodao je da naučnici „rade na tome da iskoriste CRISPR kao prirodna svojstva odbrane virusa kako bi razvili novi antivirusni lek koji je efikasan protiv COVID-19.
Messenger RNA (informaciona RNK) tehnologija, koja se koristi u vakcinama Pfizer i Moderna COVID-19, takođe je korišćena za „isporuku CRISPR tehnologije za uređivanje gena koja bi mogla trajno da leči retku genetsku bolest [transtiretin amiloidoza] kod ljudi.
Dr Džon Leonard, predsednik i izvršni direktor kompanije Intellia Therapeutics, opisao je mRNA kao „način da se CRISPR uređivanje gena oživi“, dodajući da je „CRISPR radni konj; mRNA ga kodira“.
Zauzvrat, još 2015. godine, farmaceutski gigant (a kasnije i proizvođač vakcine protiv COVID-19) AstraZeneca najavio je saradnju sa četiri biotehnološke firme „kako bi koristio CRISPR tehnologiju za uređivanje genoma na svojoj platformi za otkrivanje lekova“.
Novartis, još jedan veliki farmaceutski gigant, najavio je sličnu saradnju te godine.
Dalje naglašavajući potencijalnu ulogu CRISPR-a za dijagnostiku, WEF je 2020. rekao da tehnologija može pomoći u isporuci „budućnosti zdravstvene zaštite“ koja „leži u decentralizovanom testiranju“, što rezultira „ubrzanim usvajanjem modela nege zasnovane na vrednosti, a ne naknade za zdravstvenu zaštitu za usluge kao u Sjedinjenim Državama“.
