Nova vrsta visokofrekventnog akustičnog talasa koji se širi na Suncu prkosi zakonima fizike
Nova vrsta visokofrekventnog akustičnog talasa koji se širi na Suncu izgleda da prkosi teorijama naučnika.
Talasi se pojavljuju na površini Sunca kao obrazac vrtloga koji se kreću suprotno od smera rotacije Sunca. Problem je u tome što se čini da se ovi visokofrekventni retrogradni vrtložni talasi kreću tri puta brže nego što je teorija predviđa – a fizičari nisu mogli da utvrde zašto.
Otkriće ukazuje da postoji nova solarna fizika kojom se treba baviti, a takođe daje novi uvid u unutrašnja svojstva i aktivnost Sunca.
Iako zapravo ne možemo da vidimo unutrašnjost Sunca, zvezde su izuzetne po tome što se njihovi unutrašnji procesi često mogu predvideti na osnovu površinske aktivnosti.
Konkretno, akustični talasi nam mogu mnogo reći. Generišu se blizu površine, a zatim se reflektuju, delimično ili u potpunosti, ka unutrašnjosti, gde rezonuju stvarajući akustične oscilacije. Naučnici proučavaju ove oscilacije da bi saznali više o unutrašnjosti Sunca.
Tim naučnika na čelu sa fizičarem za solarne aktivnosti Krisom Hansonom sa Univerziteta „Njujork“ u Abu Dabiju proučavao je i analizirao takve podatke, koristeći podatke dostupne na osnovu 24 godine posmatranja.
U podacima su istraživači pronašli veoma konzistentan signal, koji njihova analiza otkriva kao prisustvo ranije nevidljivih talasa. Oni su formirali obrazac vrtloga na površini Sunca, sa antisimetrijom između severnog i južnog pola, koji se kreću nasuprot rotacije Sunca.
Činjenica da se ovi talasi kreću tri puta brže nego što se očekivalo predstavlja zagonetku. Tim je istražio brojne mogućnosti za ono što se dešavalo.
Prvo, Koriolisova sila – način na koji se ekvator rotirajućeg sfernog objekta kreće brže od njegovih polova – izaziva talase vrtloga, kao što znamo da se može desiti ovde na Zemlji.
Zatim, postoje tri mehanizma koji mogu uticati i modifikovati talase: magnetizam, gravitacija ili konvekcija. Međutim, niko od njih nije mogao da objasni podatke dobijene iz ovog posmatranja.
„Ako bi se visokofrekventni retrogradni talasi mogli pripisati bilo kom od ova tri procesa, onda bi to dalo odgovor na neka otvorena pitanja koja još uvek imamo o Suncu“, kaže Hanson.
„Međutim, čini se da ovi novi talasi nisu rezultat ovih procesa, a to je uzbudljivo jer dovodi do potpuno novog seta pitanja“, piše „Sajens alert“.
Ovo nam pokazuje, kažu istraživači, da su naše teorije o Suncu svedene na ograničene informacije kojima misteriju ne možemo razrešiti.
Naučnici su pronašli talase visoke frekvencije u okeanu, koji se šire i do četiri puta više nego što je predviđeno teorijom, i koje se pokazalo veoma teškim za objašnjenje. Zajedničko proučavanje oba fenomena moglo bi pomoći da se otkrije misterija koja stoji iza njih.
„Samo postojanje režima visokofrekventne retrogradnosti i njihovo poreklo je prava misterija i može aludirati na uzbudljivu fiziku u igri“, kaže fizičar Šravan Hanasoge sa Univerziteta u Abu Dabiju.
