NOVI DOKAZI! Evo kako je CIA cenzurisala priču o laptopu HANTERA BAJDENA dok je istovremeno udarala na TRAMPA
U najnovijoj seriji otkrića Tviter fajlova, pojavili su se iznenađujući novi dokazi – koji ukazuju na to da je Nada Bakos, bivši agent CIA za borbu protiv terorizma i jedna od mnogih koja je učestvovala u klevetničkoj kampanji protiv razotkrivanja Nev York Post-a o kontroverznom laptopu Hantera Bajdena.
Kongresmen Džim Džordan poslao je Nadi Bakos pisma tražeći odgovore u vezi sa bilo kakvom umešanošću.
Novinar Substack -a Teksas Lindzi je iskopao informaciju, ukazujući na mejl koji je Bakos poslala, izražavajući borbu da obezbedi svoje profile na društvenim mrežama kada se pojavila na naslovnoj strani Nev York Post-a zajedno sa drugim bivšim zločincima koji su pokušali da sakriju priču o laptopu.
Ovaj lanac događaja je razotkrivanje pretnje transparentnosti i slobodi govora u svetu društvenih medija, posebno podstičući tinjajuću nelagodu zbog uticaja bivših obaveštajnih profesionalaca na velike platforme.
To ne samo da postavlja pitanja o konspirativnim savezima skrivenim ispod slojeva birokratije, već i otvara etičku zabrinutost oko nekažnjivosti i obima takvog uticaja.
Prema demaskiranim detaljima, Bakos je još u martu 2022. igrala stratešku ulogu u Tviterovom okviru za sprovođenje politike cenzure, omogućavajući joj da direktno utiče na sprovođenje njihovih procedura moderiranja sadržaja. Ona je prepoznata po svojim naporima u borbi protiv terorizma nakon 11. septembra, a posebno je radila pod bivšim zamenikom direktora CIA-e, Majkom Morelom, imenovanim pod Obaminom administracijom.
Posebno, Morel je sastavio obmanjujuće pismo, koje su potpisali razni bivši obaveštajni zvaničnici, koje je pogrešno usmerilo javnost da posumnja u laptop Hantera Bajdena kao proizvod ruskih dezinformacija.
Ako je tačno da je Bakos bila ključni igrač na Tviteru tokom 2020. godine, što tek treba da potvrdi Tviter (sada X), to bi impliciralo slučaj kolosalne ironije: bivši obaveštajni agent diskredituje priču i verovatno manipuliše društvenim medijima. Ova zapanjujuća mogućnost baca novu perspektivu na američki izborni pejzaž, postavljajući pitanja o manipulaciji informacijama i javnim mnjenjem.
Njen uticaj na Tviter i njena ruka u diskreditovanju priče o laptopu značajno su poljuljali veru javnosti u pravednost politike moderiranja društvenih medija.
Kao što pokazuje Teksas Lindzi, arhive na internetu otkrivaju da je Bakos koristila svoje lične naloge da pojača negativne stavove o bivšem predsedniku Trampu, dodatno pojačavajući skepticizam oko njene neutralnosti dok je imala takvu moć nad medijskim narativima.
Događaji oko Bakosove bacili su duboku i strogu senku na pejzaž slobode govora i anticenzure. Ovo predstavlja opasan presedan koji ukazuje na uranjanje agenata povezanih sa tajnim operacijama u svet medija, potencijalno usmeravajući narative tako da odgovaraju njihovim ličnim ili političkim preferencijama.
Dok se tehnološki giganti bore da održe autonomiju i kredibilitet, ova otkrića predstavljaju značajan izazov za ideale demokratskog prostora za slobdan diskurs.
