Gubitak nastave zbog ograničenja COVID-19 je globalna katastrofa. Milioni dece i dalje ne pohađaju školu.
Kada je COVID-19 prvi put počeo da se širi svetom, pauziranje časova bila je oprostiva mera predostrožnosti. Niko još nije znao koliko je virus prenosiv u učionicama, koliko će deca postati bolesna ili kolika je verovatnoća da će zaraziti svoje bake i deke. Ali poremećaji u obrazovanju trajali su dugo nakon što su se pojavili ohrabrujući odgovori na ova pitanja.
Novi podaci sugerišu da je šteta veća nego što je skoro iko očekivao. Odsustvo dece iz škole je sprečilo mnoge od njih da nauče kako da pravilno čitaju. Pre pandemije, 57 odsto desetogodišnjaka u zemljama sa niskim i srednjim prihodima nije moglo da pročita jednostavnu priču. Procenjuje se da je ta brojka možda porasla na 70 odsto.
Jaime Saavedra iz Svetske banke kaže da je zatvaranje škola izazvalo možda „najgoru obrazovnu krizu u toku veka, a svakako veću od svetskih ratova“. On brine da je premalo zemalja prepoznalo razmere katastrofe.
„Bojim se da će za 15 godina ljudi pisati radove koji će dokumentovati konstantno niže zarade, produktivnost i blagostanje za ljude koji sada imaju između šest i 20 godina“, kaže on. „Ne vidim da društva ovo shvataju ozbiljno“.
Nulta Tačka/Economist
