Novi šokantni dokumenti otkrivaju mračne eksperimente CIA-e: MKUltra – Kontrola uma
Program MKUltra, jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih tajnih projekata CIA-e, koji je bio usmeren na razvoj tehnika kontrole uma tokom Hladnog rata, decenijama je bio obavijen velom tajne. Sada, novoobjavljena kolekcija od više od 1.200 dokumenata, koju je objavio Nacionalni arhiv bezbednosti Sjedinjenih Država i ProQuest, baca dodatno svetlo na uznemirujuću stvarnost ovog programa.
Ove objave potvrđuju ono što su mnogi odavno sumnjali: eksperimenti CIA-e na ljudskim subjektima nisu bili samo neetični, već i duboko uznemirujući u svom obimu i ambicijama.
MKUltra program, sprovođen uglavnom 1950-im godina, imao je za cilj istraživanje metoda manipulacije i reprogramiranja ljudskog uma.
Novoobjavljeni dokumenti otkrivaju da je CIA koristila širok spektar ekstremnih tehnika, uključujući upotrebu droga poput LSD-a, hipnoze, senzorne deprivacije, pa čak i fizičkih metoda za izazivanje šoka i konfuzije. Ovi eksperimenti su često sprovođeni na nesvesnim američkim građanima, postavljajući ozbiljna etička i pravna pitanja.
Kolekcija, pod nazivom „CIA i bihejvioralne nauke: Kontrola uma, eksperimenti sa drogama i MKUltra ,“ sadrži zapise koji su preživeli namerni pokušaj CIA-e da uništi dokaze o ovom programu. Prema Nacionalnom arhivu bezbednosti, tadašnji direktor CIA-e, Ričard Helms, i Sidnej Gotlib, šef Tehničke službe agencije, naredili su uništavanje većine MKUltra dokumenata 1973. godine. Ipak, preživeli zapisi prikazuju zastrašujuću sliku agencijine decenijske potrage za sposobnostima kontrole uma.
Jedan od najalarmantnijih aspekata MKUltra programa bila je upotreba nesvesnih ljudskih subjekata.
Savezni agent za narkotike, Džordž Vajt, koji je radio pod pseudonimom „Morgan Hol“, sproveo je oko 40 testova u sigurnim kućama CIA-e, dozirajući nesuspektnim osobama LSD u cilju proučavanja njegovih efekata na ponašanje i tehnike ispitivanja. Ovi eksperimenti, koji su često ciljali obične građane, opravdavani su od strane Gotliba i Helmsa kao neophodni za nacionalnu bezbednost.
Dokumenti takođe otkrivaju da je CIA koristila filantropske organizacije i prestižne institucije kao pokriće za svoje eksperimente.
Na primer, bolnica Univerziteta Džordžtaun služila je kao poligon za MKUltra projekte. Jedan memorandum Tehničke službe CIA-e detaljno opisuje diskusije između zvaničnika agencije, uključujući direktora Alena Dalesa, o troškovnoj efektivnosti korišćenja bolnice za ove svrhe. Memorandum navodi razne „materijale i metode“ u razvoju, uključujući supstance koje su dizajnirane da podstiču „nelogično razmišljanje i impulzivnost“ i druge koje mogu simulirati simptome oboljenja za potrebe obmane.
Nisu svi zaposleni u CIA-ji podržavali ovaj program.
Neki su oficiri izneli moralne prigovore, posebno u vezi sa MKUltra projektom, podprojektom MKUltra koji je bio usmeren na operacionalizaciju tehnika kontrole uma. Prema jednom dokumentu, ovi prigovori su usporili napredak. Viši zvaničnici, uključujući inspektora generala Džona Ermana i zamenika direktora generala Maršala Kartera, kritikovali su nedostatak nadzora i loše uslove testiranja.
Postojanje MKUltra programa postalo je široko poznato tek 1975. godine, tokom istraživanja Komisije Čerča o zloupotrebama u obaveštajnim službama. Novoobjavljeni dokumenti podsećaju na razmere u kojima je program funkcionisao uz odobrenje najviših nivoa vlasti, ali bez odgovarajuće odgovornosti.
Nasleđe MKUltra programa seže mnogo dalje od Hladnog rata.
Kako autor Stiven Kinzer napominje, tehnike razvijene u okviru programa kasnije su korišćene u praksama CIA-e za ispitivanje u Vijetnamu, Latinskoj Americi, Avganistanu, Iraku i Guantanamu. Uticaj ovog programa na savremene obaveštajne operacije postavlja uznemirujuća pitanja o etičkim granicama napora za nacionalnu sigurnost.
Objavljivanje ovih dokumenata služi kao oštar podsetnik na opasnosti nekontrolisane vladine moći.
Iako CIA tvrdi da je MKUltra program obustavljen pre više od 40 godina i da su deklasifikovane informacije o programu javno dostupne, ova otkrića naglašavaju potrebu za stalnom budnošću i transparentnošću u obaveštajnim operacijama.
MKUltra program je mračan deo istorije Sjedinjenih Američkih Država i njenih tajnih službi u ime ‘navodne državne bezbednosti’.
Kolekcija Nacionalnog arhiva bezbednosti SAD-a predstavlja ključni izvor za razumevanje celokupnog opsega CIA-inih eksperimenata kontrole uma. To je ozbiljan podsetnik da potraga za moći, ako nije ograničena moralnošću, može dovesti do dubokih i trajnih šteta.
