Novi udar na privatnost: Povratak teme o zabrani privatnih poruka u EU
Predlog Evropskog parlamenta i Saveta EU za uvođenje novih pravila nadzora, poznatih kao „kontrola ćaskanja“, prvi put je predstavljen 2022. godine, ali se suočio sa mnogim preprekama i tek treba da bude usvojen.
Pokušaj da se progura zakon je poslednji put propao u julu – ali se sada vratio. Zvanično dizajniran za sprečavanje i krivično gonjenje seksualnog zlostavljanja dece na mreži, kritičari kažu da će rezultirati automatizovanim masovnim nadzorom putem skeniranja svih privatnih komunikacija i predstavlja još jedan pokušaj da se kompromituje šifrovanje.
Dana 28. avgusta, sajt Saveta EU objavio je da je vratio predlog „kontrole ćaskanja“ na dnevni red za debatu vladama zemalja članica; međutim, oni će 4. septembra nastaviti rad na dokumentu koji je tajan.
Nećemo još dugo čekati, stižu dani konačnog obračuna | Miloš Dimitrijević | Mario Zna, 292 Uživo
„Nije dostupno“ je način na koji sajt opisuje sadržaj dokumenta – iako se može podneti zahtev za pristup. Nije jasno koje uslove bi takav zahtev morao da ispuni da bi se odobrio.
Dok su građani u zemljama EU trenutno ostavljeni u mraku o tome šta predlog sadrži i kako bi to moglo uticati na njihovu privatnost (ali i bezbednost, zbog komponente šifrovanja), vredi se osvrnuti na prethodne pokušaje da se usvoji „ čet kontrola” predlog.
Dugogodišnji protivnik i poslanik u Evropskom parlamentu (EP) iz Nemačke Patrik Brejer ranije je objasnio da će nova pravila uvesti automatizovane pretrage i otkrivanje privatnih ćaskanja (i end-to-end šifrovanih), pošto organi za sprovođenje zakona traže nezakoniti foto i video sadržaj u tim komunikacijama.
U IRSKOJ hapse profesore koji veruju u Boga: Učitelj koji je odbio da indoktriniše decu u LGBTQ više od 400 dana u zatvoru https://t.co/OieX6ncD9B
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 4, 2024
Ovaj sveobuhvatni pristup nadzoru, gde činjenica da su alati za automatizaciju podložni greškama nije najmanja briga, korisnici to ne mogu odbiti – naprotiv, može, ali će dovesti do toga da ti korisnici budu „blokirani da primaju ili šalju slike, video zapise i URL-ove“, napisao je Brejer u junu.
U to vreme, blizu 50 političara iz 27 zemalja članica EU podiglo je glas protiv usvajanja najnovijeg predloga (koji mesec dana kasnije nije uspeo), upozoravajući da je uvođenje masovnog nadzora ove vrste u suprotnosti sa osnovnim pravima EU, takođe bi verovatno bili odbijeni od strane suda.
„Da li zaista želite da Evropa postane svetski lider u prisluškivanju naših pametnih telefona i da zahteva potpuni nadzor ćaskanja miliona Evropljana koji poštuju zakon?“ upitao je tada Brejer.
