Evropski zakon o slobodi medija, koji je stupio na snagu 8. avgusta, važi za sve članice EU — ali iza zvučnog naziva kriju se odredbe koje prete osnovama slobodnog novinarstva.
Dok formalno navodi da štiti novinare, zakon dozvoljava hapšenje, sankcionisanje i nadzor novinara ukoliko vlasti procene da to služi „višem interesu javnosti”.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je zakon na društvenim mrežama, poručivši da je „slobodna i nezavisna štampa stub demokratije” i da će ovaj akt omogućiti novinarima da „rade bezbedno, bez pritisaka i pretnji”.
Međutim, brojni delovi zakona sadrže opasne rupe, koje državama omogućavaju da zaobiđu zaštitne mehanizme pod izgovorom „nacionalnog zakonodavstva” ili „opšteg interesa”.
Zabranjena istina! Niko neće moći da se sakrije | Mario Zna | EP. 352
Zakon tako omogućava upotrebu špijunskog softvera i nadzor novinara, ako se slučaj odnosi na krivična dela za koja je zaprećena kazna od tri godine zatvora ili više — uključujući ne samo terorizam i trgovinu ljudima, već i optužbe za „rasizam i ksenofobiju”.
🌐 „Prenaseljenost“ planete je najveća nihilistička laž – pad nataliteta preti da uništi civilizaciju, upozorava Maskhttps://t.co/Lql4mt9WLR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2025
Svim državama članicama naređeno je da vode registar vlasnika medija i njihovih adresa, a mediji se mogu sankcionisati pod optužbom da „šire dezinformacije” i narušavaju jedinstveno tržište.
Velike onlajn platforme označene su kao „tačke zagušenja” koje navodno pogoršavaju polarizaciju i otežavaju pristup vestima. Rešenje? Još jača kontrola i saradnja nacionalnih regulatora, pod nadzorom Evropskog odbora za medijske usluge, čiji je sekretarijat pod direktnom kontrolom Evropske komisije.
Zakon takođe forsira državne medije, kroz „transparentne procese imenovanja” i „stabilno javno finansiranje”, a godišnji sastanci EU birokrata, medijskih kuća, IT kompanija i nevladinih organizacija treba da procenjuju „napredak u borbi protiv dezinformacija”.
Uprkos tome što se predstavlja kao zaštita slobode medija, novi zakon daje EU i nacionalnim vlastima moć da odluče ko sme da govori, a ko da bude ućutkan. Hapšenja, nadzor i veće mešanje države u medijski prostor — sve to pretvara „zaštitu” u alat za kontrolu.
Nulta Tačka/InfoWars
