Još jedna godina, još jedna apokaliptična prognoza: Klimatski alarmizam u novom ciklusu, uprkos rastu skepticizma naučne zajednice
U najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO), agencije Ujedinjenih nacija, tvrdi se da će globalna temperatura između 2025. i 2029. sa 70% verovatnoće premašiti „kritičnih“ 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | UŽIVO Četvrtak u 20h | Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Gost: Miša Bačulov
Nakon što su 2023. i 2024. već proglašene najtoplijim godinama u istoriji, sada se najavljuje „istorijski toplo“ i čitavo naredno petogodišnje razdoblje, zasnovano na modelima deset međunarodnih klimatskih centara.
Izveštaj je sastavio britanski Meteorološki zavod, a objavio WMO.
„Upravo smo preživeli deset najtoplijih godina u istoriji. A nažalost, ovaj izveštaj ne pokazuje nikakve naznake predaha“, izjavio je Ko Baret iz WMO-a.
Ovakve tvrdnje oslanjaju se na merenja i modele koji upoređuju savremene temperature sa onima iz perioda 1850–1900. godine – kada industrijska revolucija još nije u punom zamahu oslobađala ugljen-dioksid, gas koji se danas okrivljuje za klimatske promene.
Međutim, mnogi stručnjaci izražavaju ozbiljne sumnje u tačnost ovakvih dugoročnih klimatskih prognoza.
Fizičar dr. Ričard Lindzen, bivši profesor na MIT-u i jedan od najcitiranijih klimatologa na svetu, upozorava:
„Klimatski modeli su ekstremno nesigurni i podložni greškama. Zasnovani su na pretpostavkama koje često nemaju dovoljno empirijske podrške.“
Slično tome, nobelovac dr. Džon Klauser – dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2022. – otišao je još dalje, izjavivši:
„Narativ o klimatskoj katastrofi je opasna korupcija nauke koja preti globalnoj ekonomiji i razvoju.“
Uprkos tome, WMO upozorava da postoji i (dodajmo – tek 1%) verovatnoća da najmanje jedna godina između 2025. i 2029. premaši čak i 2°C. „To je šok“, rekao je Adam Skejf iz britanskog Meteorološkog zavoda. Međutim, ni to nije novost – pre deceniju su prognoze već pominjale mogućnost probijanja granice od 1,5°C, što se sada i desilo 2024. godine.
Nastavlja se narativ da svaki „delimični stepen više“ pogoršava ekstremne vremenske prilike – toplotne talase, suše, poplave i topljenje leda – iako uzročno-posledične veze između globalne temperature i lokalnih ekstremnih događaja često ostaju nejasne i kontroverzne.
Friderike Oto sa Imperial koledža u Londonu još jednom koristi emotivni ton da dodatno dramatizuje:
„Već smo dostigli opasan nivo globalnog zagrevanja… nastavak oslanjanja na fosilna goriva 2025. godine je apsolutno ludilo.“
Klimatski narativ kao oruđe straha, a ne nauke
Iako su mediji i međunarodne organizacije poput UN-a poslednjih godina agresivno promovisali tezu o „klimatskoj krizi“, sve više naučnika, ekonomista i geopolitičkih analitičara ukazuje na opasnosti klimatskog alarmizma koji se sve češće oslanja na modelirane pretpostavke umesto na proverene činjenice.
Klimatski modeli na koje se oslanjaju ovakva predviđanja su inherentno nesigurni, s brojnim promenama koje se ne mogu precizno predvideti decenijama unapred.
Istovremeno, mnogi istaknuti klimatolozi – uključujući i bivše saradnike UN tela za klimu (IPCC) – otvoreno osporavaju tvrdnje da CO₂ ima dominantnu ulogu u kompleksnom sistemu globalne klime.
Uprkos stalnim upozorenjima o „nepovratnim posledicama“, istorijski podaci pokazuju da se svet adaptirao i napredovao kroz mnogo toplije i hladnije periode – bez histerije i političke manipulacije.
Danas se sve više postavlja pitanje: da li je „klimatska kriza“ stvarna naučna činjenica, ili instrument kontrole, redistribucije moći i resursa – uz masovno finansiranje zelenih tehnologija koje donose profit uskim interesnim grupama?
Nije sporno da se klima menja – menjala se uvek.
Sporno je da se ta promena proglašava globalnim vanrednim stanjem koje opravdava drakonske politike, smanjenje ličnih sloboda, energetske krize i nametanje nove ideološke doktrine pod maskom nauke.
Jer kada se nauka koristi kao alat politike, a ne traganja za istinom – onda više ne govorimo o klimatskoj realnosti, već o ideološkom projektu.
Nulta Tačka/Mediji
