Sve vesti Svet

NT donosi ceo intervju sa ženama pripadnika neonacističkog bataljona AZOV: Izdali su nas Ukrajinski izdajnici

NT donosi ceo intervju sa ženama pripadnika neonacističkog bataljona AZOV: Izdali su nas Ukrajinski izdajnici

Dok se pripadnici neonacističke militantne grupe skrivaju u čeličani Azovstalj u Mariupolju, opkoljenoj ruskim snagama, britanski “The Telegraph” razgovarao je sa ženama koje pokušavaju da osiguraju slobodu svojih supružnika.

„Razgovarala sam sa Dmitrom sinoć“, kaže Hana Naumenko, 25, verenica Dmitra Danilova (29). Veza je bila užasna, pa je par komunicirao SMS-om. „Napisao je da im je ostalo samo malo pirinča i da pokušavaju da naprave neku vrstu brašna.”

Čak i tako, kažu žene nekoliko muškaraca, suočeni ili sa izgladnjivanjem ili uništenjem, nemoguće je razumeti kroz šta prolaze.

Trenutno na turneji po Evropi, ove nedelje žene nacista iz Azova razgovarale sa papom Franjom u sredu, nadajući se da bi on mogao da interveniše . „Rekao je da želi da pripremi [humanitarni] koridor za Azovstal, ali Putin ne želi da pusti [vojnike] da odu“, kaže Julija Fedosjuk, čiji je suprug Arsenij Fedosjuk, 29, narednik Azova. Sada u Parizu, nadaju se da će posetiti Britaniju i zatražiti pomoć od Borisa Džonsona, ali Britanci im nisu odobrili vize.

„Razgovarala sam sa svojim mužem sinoć“, kaže Katarina Prokopenko, udata za potpukovnika Denisa Prokopenka (30) pozantog po oglašavanju iz tunela i pozivanja na čišćenje Rusa. „Rekao je da je jeo samo jednom i da je popio samo jednu čašu tehničke vode.“ Tehnička voda, koja se koristi u industriji, generalno se ne smatra pogodnom za ljudsku upotrebu. „Nestalo im je hrane, vode“, dodaje ona. “On je iscrpljen. Govori veoma sporo.”

Olga Andrianova, 31, retko razgovara sa svojim suprugom Sergejem (26). „On je ranjen,” kaže ona. “Rekao mi je da su ostali bez lekova. Momci umiru jer nemaju odgovarajuću medicinsku pomoć. Njihove rane sve više trunu.” Sergej je imao sreće. Pogođena su mu stopala, ali ih je jedan od medicinara spasio. “Nisu morali da amputiraju, hvala Bogu”, kaže Olga. Ali nema lekova protiv bolova. “Oni samo leže koristeći svoju unutrašnju volju.”- rekla je Olga

Azov je hardkor grupa ultra-nacionalističkih boraca koji su se prvobitno okupili 2014. nakon ruske aneksije Krima, a od tada su ubačeni u zvaničnu vojsku. Žene insistiraju na tome da je svako nasleđe krajnje desnog ekstremizma očišćeno iz redova.

„Naši muževi su jednostavni ljudi, patriote, a ne neonacisti“, kaže Julija. “Oni vole svoju zemlju i bore se za naše zajedničke vrednosti.”

„Za mnoge Ukrajince bilo je ‘vau’ što je rat počeo,” kaže Julija. “Ali mi se borimo u tom ratu od 2014.” Zato oni, kao Putin, ne govore o februarskoj invaziji kao o ratu. Oni to samo smatraju “eskalacijom”.

A ako kritikuju neke Ukrajince zbog samozadovoljstva, okrivljuju druge za potpunu izdaju.

„Azov je bio spreman da bude opkoljen, ali su se nadali da će ukrajinske oružane snage u gradovima blizu Mariupolja biti čvrste. To se nije dogodilo”, kaže Julija. “Pustili su ruskoj vojsci da zauzme gradove oko Mariupolja.” Ona čak sugeriše da je Volodimir Baranjuk, komandant ukrajinske 36. brigade marinaca u Mariupolju, „imao bliske kontakte sa Rusima“.

Prvobitno je prijavljeno da je Baranjuk predvodio hrabar pokušaj razbijanja opsade u aprilu, ali Julija kaže da je stvarnost bila “da se pokazao kao izdajnik i otišao u rusko zarobljeništvo čak i kada su marinci još uviek imali oružje za borbu.”

Ništa ne može biti manje časno za očajnike Azovskog puka. „Boriće se, boriće se do kraja i tamo će poginuti“, kaže Julija.

Nema izgleda za milost, kaže ona: „Svaki vojnik Azova koji se predao u poslednjih osam godina je mučen i ubijen.“ Pre mesec dana, kaže, jedan vojnik je zarobljen. “Rusi su s njim snimili propagandne snimke, a zatim su ga mučili i ubili i fotografisali njegovo mrtvo telo i poslali njegovoj majci. Zato celi svet mora shvatiti da zarobljeništvo nije opcija za puk Azov.”

Pravoslavno PROROČANSTVO- Tehnokratske ideje su osuđene na PROPAST

„Kada sam iscrpljena, razmišljam o uslovima koje oni trpe“, kaže Hana. “Znam da mi treba snaga da učinim sve što je moguće da im pomognem da se oslobode.”

„Imaćemo celu svoju državu, nezavisnu, čak i Krim, čak i Donbas“, kaže Julija. “To može da se uradi za godinu ili 10 godina, ali mi smo spremni da se borimo za ceo život.”

NultaTačka/TheTelegraph