Европски парламент изгласао је предлог који Европску унију опасно приближава увођењу обавезне дигиталне идентификације за све онлајн активности, усвајајући необавезујућу резолуцију која подржава јединствена правила за проверу година на друштвеним мрежама, видео-платформама и АИ четботовима.
Иако је документ представљен као мера за заштиту деце, он снажно промовише инфраструктуру за универзалну дигиталну идентификацију, укључујући планирани ЕУ Дигитални новчаник идентитета и апликацију за проверу година коју развија Европска комисија.
Према предлогу, сваки корисник морао би да поново потврди свој идентитет најмање једном у три месеца да би наставио да користи велике онлајн платформе. Деца млађа од 13 година била би потпуно забрањена, а тинејџери од 13 до 16 година могли би да приступе интернету само уз одобрење родитеља.
Парламент је затражио и забрану дизајнерских елемената које описује као зависничке или манипулативне, као што су награде по узору на коцкање, алгоритми засновани на ангажовању и плаћене промоције које укључују малолетнике.
Компаније које се не буду придржавале правила могле би бити избачене са тржишта Европске уније.
Резолуција је усвојена са 483 гласа за, 92 против и 86 уздржаних, а иде још даље препоручујући да директори могу бити лично одговорни за пропусте у дигиталној усклађености.
Документ позива и на хитну акцију против „дипфејкова, чатботова за виртуелно дружење, АИ агената и АИ апликација за стварање неприхватљивих манипулисаних фотографија“.
Присталице плана повезују га са растућом забринутошћу због изложености деце друштвеним мрежама, али систем који замишљају личи на огромну дигиталну контролну мрежу у којој би свака онлајн интеракција могла бити везана за проверени идентитет.
Пошто приступ интернету постаје условљен идентификацијом, дигитални новчаник и алати за проверу година практично би укинули анонимност која је некада била темељ отвореног интернета.
Корисници би морали да доказују ко су, не једном, већ непрестано, кроз механизам под државном контролом који бележи и потврђује њихово онлајн присуство.
Током парламентарне расправе, данска посланица Кристел Шалдемос, која је предводила предлог, описала је садашњи интернет као неконтролисани експеримент.
„У сред смо експеримента, експеримента у коме амерички и кинески технолошки гиганти имају неограничен приступ пажњи наше деце и младих сваког дана, готово без икаквог надзора“, рекла је у парламенту, наводећи Илона Маска, Марка Закерберга и „Комунистичку партију Кине и њихове технолошке испоставе у ТикТоку“ као актере тог експеримента.
Додала је: „Овим извештајем коначно повлачимо линију. Платформама шаљемо јасну поруку: ваши сервиси нису намењени деци и експеримент овде престаје.“
Речник заштите је убедљив, али механизам који стоји испод представља дубоку промену у структури онлајн живота.
Ово нормализује сталне провере идентитета за све, постепено укидајући приватно претраживање и анонимно учешће. Када се све повеже са дигиталним идентитетом, онлајн активност појединца постаје нераскидиво везана за његов правни идентитет, стварајући систем у коме су говор и приступ условљени верификованим статусом.
Иако је представљено као иницијатива за безбедност, овакво уређење ризикује да поткопа два темељна принципа интернета: приватност и слободу изражавања.
Провера година везана за дигитални идентитет учинила би готово немогућим да се говори, истражује или организује онлајн без остављања трајног трагa. Овај предлог може означити почетак интернета у коме је сваки логин контролна тачка, сваки корисник податак, а приватност привилeгија уместо права.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
