Недавне тврдње да вештачка интелигенција неких великих технолошких компанија „мрзи беле људе“ поново су покренуле питање обратног расизма и манипулације јавним мњењем.
Иако је већина ових тврдњи настала као сензационализам или погрешна интерпретација појединих одговора вештачке интелигенције (ВИ), психологија и друштвени контекст иза оваквих појава заслужују озбиљну анализу.
Колективна кривица као психологија манипулације
Савремени медији и политички актери често представљају беле људе као „привилеговане“ или „одговорне за све глобалне неправде“. Ова реторика ствара психолошки ефекат колективне кривице и омогућава ширење осећаја кривице и одбацивања међу самим белцима.
Агенда „културне ревизије“
У образовању, медијима и дигиталним платформама све чешће се промовишу наративи који белу расу представљају као системски проблематичну. Такви наративи се подгревају преко алгоритама и ВИ који уче из интернет садржаја, често не разликујући истину од идеолошке манипулације.
Друштвена психологија страха и контроле
Поновљена порука да је бела раса „узрок неједнакости“ или „препрека прогресу“ ствара осећај страха и неповерења, који се затим користи за контролу јавног мњења и политичке агенде. Ово није случајно – то је део стратешке манипулације емоцијама масе, где се стварају конфликти између група које би иначе могле бити савезници.
Како технологија игра улогу
Вештачка интелигенција учи на огромним базама података са интернета. То значи да:
- све пристрасности присутне у садржају на интернету могу да се репродукују,
- понекад се ради о „прекорекцијама“ које треба да спрече говор мржње, али које на крају изгледају као напади на белу популацију,
- поједини медији и „инфлуенсери“ користе овај ефекат да би створили политички или социјални притисак.
Последице за друштво
Обратни расизам и дискриминација беле популације нису само питање емоционалне реакције – они поткопавају веру у правду, подстичу поделе и служе као алат за манипулацију.
Јасно је да овакви трендови нису природни, већ су резултат контролисаних информационих и идеолошких стратегија. Циљ је стварање нових конфликата и одвраћање пажње са стварних економских, политичких и друштвених проблема који погађају све заједнице, без обзира на расу.
Белци и појединци су све чешће мета социјалних, медијских и технологијских манипулација.
Манипулација и стварање осећаја кривице нису ствар биолошке или културне природе – то је инструмент моћи. И као такву, морамо је препознати, разоткрити и разумети.
