Očekuje se da će slučajevi raka dostići rekordan nivo u 2024., stručnjaci objašnjavaju potencijalne uzroke
U izveštaju objavljenom 17. januara, Američko udruženje za rak (ACS) procenilo je da će broj novih slučajeva raka premašiti 2 miliona 2024. godine, što je rekordno visok nivo.
Dok je rizik od umiranja od raka opao, incidencija raka raste za šest najčešćih karcinoma: dojke, prostate, endometrijuma, pankreasa, bubrega i melanoma.
Nove procene predstavljaju povećanje od 2 odsto u odnosu na procene ACS-a za 2023.
„Ukupna incidencija raka je stabilna kod muškaraca i blago raste za 0,1 odsto godišnje kod žena. Broj slučajeva raka raste svake godine uglavnom zbog starenja i rasta populacije“, rekla je za Epoh tajms Rebeka L. Sigel, vodeći autor izveštaja, epidemiolog raka i viši naučni direktor istraživanja u Američkom društvu za rak.
„Rak prostate se najbrže povećava — za 3 procenta godišnje — uglavnom zbog dijagnoze bolesti u uznapredovalom stadijumu“, dodala je gospođa Sigel.
Izveštaj je otkrio da je rak takođe u porastu kod mlađih ljudi, posebno kolorektalnog karcinoma kod onih ispod 55 godina i raka grlića materice kod žena starosti od 30 do 44 godine. Oralni karcinom povezan sa humanim papiloma virusom (HPV) i rak jetre kod žena su takođe porasli.
Procena ACS-a je zasnovana na brojevima slučajeva prijavljenih od 2006. do 2020. godine u svih 50 država. Trenutno nema dostupnih podataka o slučajevima raka u stvarnom životu nakon 2020.
„Modelirani brojevi su zatim projektovani za 4 godine unapred na osnovu poslednje četvorogodišnje prosečne godišnje promene u procentima“, napisali su autori u izveštaju.
To znači da nove činjenice i brojke o 2024. „nemaju informacije o mogućim efektima virusa COVID-a ili vakcine na pojavu raka“, rekao je dr Harvi Riš, profesor emeritus epidemiologije na Univerzitetu Jejl, sa posebnim interesovanjem za rak za The Epoch Times.
Dr Riš je rekao da procene ACS-a za 2024. mogu biti pouzdane „sve dok se ništa ne dešava u populaciji“.
Ali sa COVID-19 i njegovim masovnim uvođenjem vakcina koji se pojavljuju krajem 2020., „oslanjanje na starije podatke za procenu nedavne incidencije ne bi bilo pouzdano“, rekao je on.
Iako je projekcija uključivala podatke za 2020. godinu, izveštaj je napravljen po modelu podataka za 15 godina, tako da bi uticaj 2020. na putanju izveštaja bio „veoma prigušen“ i uglavnom beznačajan, sugerisao je dr Riš.
„Bilo bi korisno odvojeno ispitati podatke za 2020. godinu“, rekao je on. On je analizirao javno dostupne podatke o nadzoru, epidemiologiji i krajnjim rezultatima (SEER) za 2020, koji su takođe uključeni u izveštaj ACS-a.
„Postoji deficit za 2020. od oko 11 procenata, što verovatno odražava efekte zatvaranja od marta do maja o kojima ACS raspravlja o tome kako su to objasnili“, objasnio je on.
Istraživači ACS-a su priznali da njihov izveštaj trenutno ne odražava moguće promene na koje je uticala pandemija.
„Istraživači još uvek nisu analizirali potencijalno bezbroj načina na koje je pandemija uticala na ovu statistiku raka“, napisao je ACS u svom medijskom izveštaju.
„Kada podaci budu dostupni, istraživači očekuju da će se otkriti da je javnozdravstvena kriza COVID-19 imala odložene dijagnoze i dovela do lošijih ishoda i više smrtnih slučajeva. Ali biće potrebno mnogo godina da se raščlane ti efekti“, zaključili su.
Ukrajina mora da ustupi teritorije Rusiji ako želi mir tvrdi premijer Slovačke, Robert Fico https://t.co/XErkfTbKaP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 22, 2024
Razlozi za povećanje slučajeva raka
Dok bi porast slučajeva raka mogao biti delimično posledica preterane dijagnoze, autori su rekli da je povećani skrining raka malo verovatan uzrok.
Uzmite, na primer, kolorektalni rak.
„Ljudi rođeni posle 1950-ih imaju veći rizik od mnogih karcinoma, pre svega kolorektalnog karcinoma. Znamo da to nije više skrining jer se stopa smrtnosti od kolorektalnog karcinoma povećava u ovoj populaciji, kao i stopa incidencije“, rekla je gospođa Siegel.
Ako je porast posledica više skrininga, trebalo bi da dođe do većeg pada stope smrtnosti.
Epidemija gojaznosti verovatno doprinosi, ali ne objašnjava u potpunosti trend, dodala je ona.
„Postoji mnogo istraživanja u ovoj oblasti, ali neke hipoteze uključuju promene u ishrani poput više prerađene hrane, promene u mikrobiomu creva, prekomernu upotrebu antibiotika i izlaganje mikroplastici.
Stres i promene u seksualnom ponašanju takođe mogu biti faktor, smatra kolumnista Epoch Times-a i specijalista za zarazne bolesti dr Yuhong Dong. Ona je istakla porast karcinoma grlića materice i oralnog karcinoma, koji se može pratiti do HPV-a.
„Poslednjih decenija javlja se trend da ljudi imaju tendenciju da se bave seksualnim aktivnostima u mladosti i imaju više seksualnih partnera, što može povećati verovatnoću infekcije HPV-om“, rekla je ona.
„Dobro je poznato da je HPV kancerogen virus. Uloga HPV-a u izazivanju raka prvenstveno je posledica njegovih proteina koji izazivaju rak. Ovi proteini razgrađuju mehanizme tela za borbu protiv tumora, što dovodi do brzog i nekontrolisanog razmnožavanja ćelija.
Nedavno, noviji dokazi takođe sugerišu da je HPV povezan sa rakom prostate i štitaste žlezde.
COVID-19 i vakcine
Dok podaci ACS ne pokazuju nikakve efekte COVID-19 i njegovih vakcina, postoji zabrinutost da bi „česta upotreba vakcine protiv COVID-19 takođe mogla biti štetna za naše ćelijske gene i mogla bi ih učiniti ranjivim na rak“, rekao je dr Dong.
Nedavno otkrivanje SV40 promotora/pojačivača gena u mRNA vakcinama COVID-19 takođe je navelo neke stručnjake za rak da izraze zabrinutost u vezi sa potencijalnim interakcijama raka.
Dr Vafik El-Deiri, direktor centra za rak na Univerzitetu Braun, napisao je na društvenoj medijskoj platformi X, ranije poznatoj kao Tviter, da iako „promotor SV40 nije moćni element T-antigen virusa SV40 koji izaziva rak“, on je zabrinut da šiljasti proteini proizvedeni iz virusa i vakcine mogu da utiču na druge uobičajene puteve koji povećavaju rak.
Studije su sugerisale da bi protein šiljaka mogao da stupi u interakciju sa dobro poznatim proteinom odgovornim za sprečavanje raka u telu pod nazivom p53. Ako se gen p53 i njegovi proteini potisnu, telo može biti izloženo većem riziku od raka.
„Kao istraživač p53 želeo sam više da proučavam protein šiljaka i njegove efekte na p53, predložio sam ga 2020, ali nisam imao dovoljno resursa“, napisao je dr El-Deiri.
