Odrediće koliko smeš da potrošiš! Digitalni evro će imati ograničenja potrošnje
Fabio Paneta, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), predložio je da korisnicima digitalnog evra bude dozvoljeno da potroše samo 50 evra po transakciji i da imaju maksimalno mesečno ograničenje potrošnje od samo 1.000 evra ako žele da izbegnu preuzimanje podataka o transakcijama koje ECB evidentira.
Digitalni evro je digitalna valuta centralne banke (CBDC) koju je predložila Evropska unija (EU) i zvaničnici uključeni u projekat već su potvrdili da će imati manje anonimnosti od gotovine.
Ali tokom nastupa na događaju „Ka zakonodavnom okviru za digitalni evro“ (koji su zajednički organizovali Evropska komisija (EK), izvršni ogranak EU i ECB), Paneta i drugi zvaničnici razgovarali su o daljim ograničenjima za koja se nadaju da će nametnuti kada bude početa primena digitalnog evra.
Paneta je predložio da ECB može da vidi podatke o plaćanjima između korisnika digitalnog evra, ali da ne zadrži lične podatke o tim korisnicima. On je ukazao da bi jedini način da korisnici digitalnog evra izbegnu evidentiranje podataka o plaćanju bio da se drže „plaćanja veoma male vrednosti“.
„Ako dozvolimo korisnicima da obavljaju transakcije do recimo 50 evra sa maksimalnim… obimom transakcija u datom vremenskom okviru koji nije mesečno ne više od 1.000 evra… transakcija ne više od 50, onda bi se moglo diskutovati da se to ne može evidentirati, ali ovo je diskusija koja će se nastaviti“, rekao je Paneta.
Pored predlaganja strogih ograničenja potrošnje za korisnike koji žele da izbegnu prikupljanje podataka, Paneta je takođe predložio restriktivna ograničenja uštede koja bi ograničila ukupna sredstva u digitalnom evru korisnika na maksimalno samo 3.000 evra.
„Ono o čemu razgovaramo je mogućnost uvođenja ograničenja za pojedinačne korisnike“, rekao je Paneta. „Na primer, razgovarali smo o… mnogim brojevima… o 3.000 evra“.
Paneta je tvrdio da su ovi limiti štednje neophodni za finansijsku stabilnost i da bi sprečili korisnike da prenesu svoj novac iz banaka i od drugih finansijskih posrednika.
Drugi učesnik događaja, nemački ministar finansija Kristijan Lindner doveo je u pitanje predloženi limit od 50 evra.
„Mislim da je 50 evra veoma restriktivno“, rekao je Lindner. „Pitam se da li bi ljudi prihvatili 50 evra kada mogu da plate u gotovini stotine i… više. Dakle, moramo… veoma pažljivo ovo proceniti. Trebalo bi da uvedemo digitalni evro koji ljudi zaista prihvataju, a ne samo kreatori politike“.
Međutim, Lindner je takođe pozvao da digitalni evro bude „programabilan“. Ovo se odnosi na sposobnost vlada ili centralnih banaka da programiraju ograničenja potrošnje ili kontrole u CBDC. Na primer, CBDC se može programirati tako da se može potrošiti samo kod trgovaca koje je odobrila vlada ili programirati da istekne u određenom vremenskom periodu.
O temi digitalnog evra i privatnosti (ili nedostatka) razgovaralo je nekoliko zvaničnika na događaju, uključujući Kristin Lagard, predsednicu ECB.
Lagardova je priznala da je tokom javnih konsultacija ECB-a 43 odsto ispitanika ocenilo privatnost kao najvažniji aspekt digitalnog evra.
Ali Lagardova je odbacila zahtev javnosti za istinskom privatnošću. Ona je rekla da bi „digitalni evro mogao da replicira neke funkcije nalik gotovini i omogući veću privatnost za plaćanja male vrednosti – niskog rizika, uključujući i plaćanja van mreže“, ali je napomenula da se ove zaštite privatnosti neće primeniti na većinu transakcija.
„Potpuna anonimnost – kao što je to što nudi gotovina – po mom mišljenju ne izgleda održiva opcija“, rekla je Lagardova. „To bi bilo u suprotnosti sa drugim ciljevima javne politike, kao što je osiguranje poštovanja pravila protiv pranja novca i borba protiv finansiranja terorizma. I to bi takođe učinilo praktično nemogućim ograničavanje upotrebe digitalnog evra kao oblika ulaganja – na primer, putem limita ili višestepenih naknada – za koje identitet korisnika treba da bude poznat.
Digitalni evro je trenutno u fazi razmatranja, tako da predlozi o kojima se raspravlja tokom ovog događaja nisu nužno konačni. Ova faza razmatranja će se završiti 2023. godine, a EK je najavila zakonodavni predlog o digitalnom evru za početak 2023. ECB takođe planira da počne da testira digitalni evro 2023. i da ga u potpunosti uvede 2026. godine.
Iako ovi predlozi za digitalni evro nisu konačni, komentari su još jedan znak da ljudi koji stoje iza CBDC planiraju da ih koriste za uvođenje ograničenja i funkcija nadzora koje narušavaju privatnost i daju vladama veću kontrolu nad načinom na koji njihovi građani troše svoj novac.
Sjedinjene Države (SAD) i Kina, dve najveće svetske ekonomije, obe su potvrdile da njihovi CBDC-ovi neće pružiti isti nivo privatnosti kao gotovina. Kineska digitalna valuta će pratiti podatke o transakcijama osim ako potrošen iznos nije nizak, dok će američki digitalni dolar biti sa „proverenim identitetom“ a „ne anoniman“.
Druge uticajne ličnosti su takođe raspravljale i hvalile distopijske implikacije širenja CBDC-a. Ove implikacije uključuju digitalni novac koji se koristi za potpunu centralizovanu kontrolu, CBDC-ove koji se koriste za kontrolu onoga što ljudi kupuju i CBDC-ove koji su povezani sa digitalnim identitetom.
