Određene vakcine protiv COVID-19 povezane su sa povećanim rizikom od Gilen-Bareovog sindroma
Kako stopa vakcinacije nastavlja da raste, prijavljuje se sve veći broj neželjenih efekata. Istraživanja pokazuju da vakcine zasnovane na virusnim vektorima COVID-19 povećavaju rizik od Gilen-Bareovog sindroma (GBS) tri do četiri puta u poređenju sa vakcinama zasnovanim na mRNK.
Veza između vakcina i rizika od Gilen-Bareovog sindroma
Sve veći broj dokaza ukazuje na povezanost između vakcina protiv COVID-19 i Gilen-Bareovog sindroma. Jedna studija je otkrila povećanje slučajeva GBS-a u roku od 42 dana od prijema prve doze AstraZeneca vakcine. Istraživači sugerišu potencijalnu vezu između AstraZeneca vakcine i povećanog rizika od GBS.
U martu, prospektivna studija nadzora objavljena u Scientific Reports pokazala je da je od 38.828.691 doze vakcine protiv COVID-19 primenjenih u provinciji Gjeonggi, u Južnoj Koreji, između februara 2021. i marta 2022. godine, prijavljeno 105.409 neželjenih događaja, uključujući 55 slučajeva GBS.
Nakon procene faktora rizika za GBS nakon vakcinacije protiv COVID-19, otkriveno je da su vakcine zasnovane na virusnim vektorima povezane sa tri do četiri puta većim rizikom od GBS u poređenju sa vakcinama zasnovanim na mRNA.
U pogledu starosti i pola, incidencija GBS je bila veća kod osoba starijih od 60 godina u poređenju sa mlađim starosnim grupama, a češća je bila kod muškaraca nego kod žena.
Na osnovu procene mehanizma vakcine, stopa incidencije GBS za vakcine zasnovane na virusnim vektorima bila je 4,49 slučajeva na milion doza, više od vakcina zasnovanih na mRNA (Pfizer i Moderna) koje su imale stopu incidencije od 0,80 slučajeva na milion doza.
Istraživači pozivaju zdravstvene radnike da pažljivo prate pojedince nakon vakcinacije protiv COVID-19, posebno muškarce koji su primili prvu dozu vakcina zasnovanih na virusnim vektorima.
Početak GBS nakon vakcinacije protiv COVID-19
Britanski medicinski žurnal je 2021. godine objavio studiju slučaja u kojoj je 48-godišnji muškarac sa Malte doživeo paralizu lica na levoj strani lica 10 dana nakon što je primio prvu dozu vakcine AstraZeneca. Dijagnostikovana mu je Belova paraliza III stepena i lečen je prednizolonom, oralnim kortikosteroidom, kao i kapima za oči i negom za oči.
Pacijent je imao već postojeće abnormalnosti lipida u krvi pre vakcinacije, ali nije imao drugu relevantnu medicinsku istoriju ili istoriju infekcija.
Pacijent je takođe iskusio intenzivan i neopisiv bol u centralnom delu leđa, pri čemu su se konvencionalni lekovi protiv bolova pokazali neefikasnim. Tokom naredna 24 sata, simptomi paralize lica pacijenta su se progresivno pogoršavali, a slični simptomi su se pojavili i na desnoj strani lica.
Tri dana kasnije, pacijent je razvio paralizu facijalnog nerva stepena V na obe strane lica, a jak bol u leđima se nastavio. Međutim, neurološki pregledi nisu otkrili nikakve nedostatke. Pacijentu je urađena lumbalna punkcija, koja je otkrila povišen nivo proteina (1.264 miligrama po litru) i višak limfocita iznad normalnih vrednosti, što je dovelo do dijagnoze GBS. Nakon toga, pacijent je otpušten nakon poboljšanja simptoma paralize lica.
Međutim, za manje od 24 sata, pacijent se vratio u odeljenje hitne pomoći sa simptomima uključujući slabost donjih ekstremiteta, odsustvo refleksa, pad stopala, umerena slabost u rukama i osećaj bola kada nosi rukavice ili dugačke čarape. Lekar je primenio intravenski imunoglobulin (IVIg) u dozi od 2 grama po kilogramu telesne težine, što je trajalo pet dana, zajedno sa oralnim prednizolonom.
Nakon toga, stanje pacijenta se brzo poboljšalo, sa značajnim oporavkom mišićne snage i paralize udova, i potpunim nestankom simptoma paralize lica. Nakon intenzivne fizikalne rehabilitacione terapije, pacijent je povratio sposobnost samostalnog funkcionisanja. Kontrolni pregled dva meseca kasnije pokazao je samo blagu slabost u mišićima obe šake.
Vaš DNK: Globalna biometrijska identifikacija!https://t.co/MwwE7b7POc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 12, 2023
Istraživači veruju da među različitim neželjenim efektima različitih vakcina, neurološke komplikacije mogu biti jedna od najtežih, što izaziva najveću zabrinutost.
GBS utiče na više perifernih nerava u telu (polineuropatija). Periferna neuropatija takođe može uticati na nerve koji kontrolišu funkcije srca i sistema cirkulacije (kardiovaskularna autonomna neuropatija).
Simptomi Gilen-Bareovog sindroma
Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi u Velikoj Britaniji, Gilen-Bareov sindrom je redak i težak neurološki poremećaj uzrokovan disfunkcijom imunog sistema, sa izuzetno niskom stopom incidencije.
U normalnim okolnostima, imuni sistem napada sve patogene koji uđu u telo. Kada se imuni sistem pokvari, može greškom da napadne i ošteti nerve.
Simptomi GBS obično počinju u šakama i stopalima pre nego što se prošire na ruke i noge. Uobičajeni simptomi uključuju utrnulost, iglice, slabost mišića, bol, kao i probleme sa ravnotežom i koordinacijom. Ovi simptomi se mogu pogoršati u narednih nekoliko dana ili nedelja, a zatim se postepeno poboljšavati. U teškim slučajevima, GBS može dovesti do poteškoća u hodanju, disanju ili gutanju. Povremeno, može biti opasno po život, a neki pojedinci mogu imati dugoročne komplikacije. Ako osetite bilo kakve simptome GBS, ključno je da odmah potražite medicinsku pomoć.
Prema najnovijim podacima koje je 10. avgusta objavio Program za kompenzaciju povreda od vakcina Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Tajvana, pregledano je ukupno 150 slučajeva GBS koji se odnose na neželjene događaje nakon vakcinacije protiv COVID-19. Među njima, 56-godišnji gospodin Tsai iz Tajpeja doživeo je utrnulost sva četiri uda, poteškoće sa disanjem i nestabilno hodanje nakon što je primio AstraZeneca vakcinu. Pored toga, dve osobe koje su primile vakcinu Moderna prijavile su simptome, uključujući utrnulost i slabost u gornjim i donjim udovima, bolove u butinama i još mnogo toga. Svi su zatražili medicinsku pomoć, a neurološki testovi su potvrdili Gilen-Bareov sindrom u sva tri slučaja. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite ponudilo je nadoknadu od 450.000 TVD (skoro 14 miliona dolara), 70.000 TVD (2.166 dolara) i 250.000 TVD (skoro 8.000 dolara), respektivno.
Lečenje GBS
Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, trenutno postoje dve najčešće korišćene metode lečenja za prekid oštećenja nerava povezanih sa imunitetom: razmena plazme i intravenska terapija imunoglobulinom. Obe opcije lečenja ne pokazuju značajnu razliku u efikasnosti ako se započnu u roku od dve nedelje od pojave simptoma GBS.
1. Razmena plazme: Ova procedura uključuje vađenje krvi pacijenta kroz kateter, tretman da bi se uklonila krvna zrnca, a zatim ponovno unošenje u telo. Plazma sadrži antitela, a razmena plazme pomaže u uklanjanju štetnih antitela koja oštećuju nerve.
2. Terapija intravenskim imunoglobulinima: Imunoglobulini su proteini koje imuni sistem prirodno proizvodi za ciljanje invazivnih organizama. Ova terapija može smanjiti napad imunog sistema na nervni sistem i skratiti vreme oporavka.
Prema tajvanskoj bolnici Far Eastern Memorial Hospital, preporučuje se da se pažljivo prate fluktuacije srčane frekvencije i krvnog pritiska, kao i da se redovno procenjuje stepen slabosti respiratornih mišića. Ovo je ključno jer stanje može napredovati do respiratorne insuficijencije ili dovesti do aritmija opasnih po život, što zahteva intubaciju ili implantaciju pejsmejkera da bi se održala kardiopulmonalna funkcija. Pored toga, upravljanje bolom i vežbe rane rehabilitacije mogu pomoći u ublažavanju simptoma i vraćanju mišićne snage.
