Održivi razvoj je tehnokratija

Tehnokratija se bavi društvenim pojavama u najširem smislu te reči; ovo uključuje ne samo postupke ljudskih bića, već i sve ono što direktno ili indirektno utiče na njihovo delovanje. Shodno tome, studije tehnokratije obuhvataju praktično celu oblast nauke i industrije. Biologija, klima, prirodni resursi i industrijska oprema ulaze u društvenu sliku… – Studija tehnokratije (1932).

Dakle, tehnokratija je održivi razvoj. Održivi razvoj je tehnokratija.

Prva iteracija tehnokratije

1932. godine medijski mogul Rendolf Herst, vlasnik kompanije Hearst Communications, posedovao je 30 velikih novina u najvećim američkim gradovima. Ipak, Herst je postajao sve očajniji da spase svoju medijsku imperiju, nakon duboke ekonomske depresije i štete po reputaciju od objavljivanja senzacionalizovanih priča, zajedno sa lažnim intervjuima i slikama (zvuči poznato?). Ovaj stil izveštavanja je iskrivio stvarne događaje, pri čemu čitaoci nisu bili u stanju da prepoznaju lažne vesti, niti ih je bilo briga, a svet je odvojen od stvarnosti (takođe zvuči poznato?).1

Iste godine, Nikolas Marej Batler, predsednik Kolumbija univerziteta, podržavao je novi ekonomski sistem koji su planirali naučnici i inženjeri. Novi sistem se reklamirao kao lek za američke (i svetske) ekonomske probleme, zamenjujući kapitalizam i slobodna tržišta. Fascinantno ime je izazvalo Herstovo interesovanje: tehnokratija.

Hearst Communications je prihvatio priču, izdavajući članke širom zemlje koji pozdravljaju čudesno doba naučnog društva (verujte nauci™).

Tokom jeseni i zime 1932, Herst i Batler su naizgled bili na istoj strani. Međutim, niko od njih nije shvatio da ih je prevario mesijanski vođa Tehnokratske grupe, Hauard Skot. Skotu je prijala pažnja koju je dobio u Kolumbiji i voleo je da daje intervjue svakom novinaru koji bi slušao, od kojih je većina bila zaposlena u Herst novinama. Mehur je iznenada pukao kada je otkriveno da Skot nema diplomu inženjera za koju je tvrdio da je ima; drugim rečima, naglašeno je prevario i Batlera i Hersta i reći da su oboje bili ljuti je potcenjivanje.2

Tehnokratija je nauka o društvenom inženjeringu, naučno delovanje celokupnog društvenog mehanizma za proizvodnju i distribuciju dobara i usluga celoj populaciji…3

Dejvid Rokfeler je kasnije oživeo ideju tehnokratije kao održivog rešenja za sveobuhvatnu društvenu transformaciju, nakon čega su značajna finansijska sredstva ulivana u koncept.

PAPA Franja će prisustvovati globalističkom samitu o klimi COP 28 u Dubaiju: “Ljudi su krivi za klimatske promene”https://t.co/W8DHSZlBEM

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 7, 2023

U nedavnom intervjuu(4) sa Patrikom Vudom (autor knjige Tehnokratija: teški put do svetskog poretka, citirano u fusnotama ispod) dr Džozefa Merkole, Vud sumira Rokfelerovu ulogu u proliferaciji tehnokratije:

Kada je Trilateralna komisija 1973. godine preuzela koncept tehnokratije, a to je doneo njen suosnivač, Zbignjev Bžežinski, i naravno, Dejvid Rokfeler je bio novac iza celog projekta. Ali Bžežinski je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija. Napisao je ovu knjigu pod nazivom „Između dva doba: uloga Amerike u tehnetronskoj eri“. Rokfeleru je to zapalo za oko. I tako su Rokfeler i Bžežinski postali kao Lepotica i Zver. Zatim su formirali Trilateralnu komisiju, koja je od prvog dana izjavljivala da žele da neguju novi međunarodni ekonomski poredak. To su ponavljali u svojoj literaturi, i to je ono što je uzbudilo Sutona, a i mene. „Kakav je to novi međunarodni ekonomski poredak o kome govorite? Šta mislite? Imamo ekonomski poredak. Izgleda da funkcioniše. Zašto želiš sve da promeniš? Koja je tvoja ideja ovde?“

Pa, mi zaista nismo razumeli tehnokratiju u to vreme. Osvrćući se sada kada sam to otkrio, vidim kako se sve uklapa. Ali Trilateralna komisija je preuzela administraciju Džimija Kartera, skoro sve mehanizme. Karter je i sam bio član. Valter Mondale je bio član. Bžežinski je bio član. Svojevremeno su svi članovi kabineta, osim jednog, bili članovi Trilateralne komisije. Imali ste u narednih nekoliko godina, 8 od 10 predsednika Svetske banke koji su bili imenovani od strane SAD, oni su bili članovi Trilateralne komisije.

Trilateralna komisija se uselila i dominirala političkom strukturom. Džimi Karter je bio demokrata. Ronald Regan je došao posle toga, zajedno sa Džordžom Bušom, koji je republikanac. A onda je ponovo došao Džordž Buš, kao njegovo sopstveno predsedništvo. Buš je bio član Trilateralne komisije. Onda su ušli Bil Klinton i Al Gor, 90-ih. Obojica su bili članovi Trilateralne komisije.

„Propagiranje jakih lekova“ sa ciljevima održivog razvoja (SDG) Agende 2030

Patrik Vud objašnjava kako je tehnokratija ekonomski sistem zasnovan na resursima koji je koristio energiju kao računovodstveni sistem; u suprotnosti sa našim trenutnim sistemom zasnovanim na cenama (ponuda i potražnja) koji koristi monetarno računovodstvo.

Pozivajući se na ključne tačke originalne definicije tehnokratije:

• Privatna svojina bi bila potpuno iskorenjena. Sve bi bilo u zajedničkom vlasništvu Tehnata i kontrolisano od njih.
• Sve energetske valute zasnovane na ceni bi bile ukinute i zamenjene sistemom energetskih sertifikata.
• Energetski sertifikati bi se izdavali na početku obračunskog perioda, a istekli na kraju istog, čime bi se sprečilo akumuliranje ušteda za buduće potrebe.
• Sve zamislive ljudske potrebe (hrana, stanovanje, prevoz, medicinska pomoć, penzija, itd.) će zadovoljiti Technate po sopstvenom nahođenju.
• Tradicionalni sistemi vlasti bi bili ukinuti, uključujući Kongres i vlade država.
• Kontinentalni odbor tehnokrata bi upravljao svim ekonomskim i društvenim poslovima u skladu sa funkcionalnim i uslužnim redosledom, definisanim i vođenim od njih samih.
• Obrazovanje bi se transformisalo u ljudsko uslovljavanje kako bi učenike pripremilo za ceo životni rad koji je izabrao Technate.
• Nauka i naučni metod bi bili jedini vodič za donošenje odluka u celom Tehnatu, na osnovu prikupljenih podataka.

Možemo primetiti da su ove originalne ideje o tehnokratiji usvojile Ujedinjene nacije, *a ne kao moderna ideja. Paralele su očigledne.

Uzmite gornju tačku o energetskim sertifikatima. Velika Britanija je u poslednje vreme mnogo jače forsirala sertifikate o energetskim performansama (EPC), pod okriljem neto nule. Najšokantniji zakon o energetici(5) predložen ove godine skoro je usvojen u parlamentu, Domu lordova, Domu zajedničkih dobara, i konačno čeka kraljevsko odobrenje od pomoćnika WEF-a kralja Čarlsa.

U Predlogu zakona o energetici stoji: „Propisi o energetskim performansama mogu predvideti stvaranje krivičnih dela. Ove kazne obuhvataju kaznu zatvora do jedne godine ili novčanu kaznu u iznosu od 15.000 funti“.

Možemo biti „zahvalni“ Kler Koutinjo, novoimenovanoj sekretarki za energetsku bezbednost i Net Zero, koja će navijati za neofeudalizam i kmetstvo putem tehnokratskog potčinjavanja britanskog naroda.

Evo dela zakona o energetici:

Predlog zakona o proizvodnji i bezbednosti energije i regulisanju tržišta energije, uključujući i odredbu o licenciranju transporta i skladištenja ugljen-dioksida; o komercijalnim aranžmanima za hvatanje i skladištenje ugljenika i za proizvodnju i transport vodonika; o novoj tehnologiji, uključujući toplotne šeme sa niskim sadržajem ugljenika i ispitivanja vodonične mreže; o Nezavisnom operateru sistema i planeru; o kodeksima industrije gasa i električne energije; o finansijskoj podršci licima koja se bave energetski intenzivnom delatnošću; o toplotnim mrežama; o energetski pametnim uređajima i kontroli opterećenja; o energetskim karakteristikama prostorija; o šemama mogućnosti za uštedu energije; o otpornosti osnovnog sektora goriva; o proizvodnji energije na moru, uključujući zaštitu životne sredine, licenciranje i razgradnju; o civilnom nuklearnom sektoru, uključujući civilnu nuklearnu vojsku i penzije; i za povezane svrhe.

Patrik Vud primećuje paralele od originalne doktrine tehnokratije, do cilja održivog razvoja obnovljive energije i globalne pametne mreže:

Prva dva zahteva tehnokratije ticala su se kontrole energije. Drugi zahtev je glasio: „Pomoću registracije pretvorene i potrošene energije omogućite uravnoteženo opterećenje.“ Sve se mora konačno kontrolisati do poslednjeg milivata.

Najvažnija tačka Agende 2030(6) je koncept da niko nije ostavljen. Vidimo da se reč „inkluzivno“ nemilosrdno pojavljuje u njihovoj retorici. Tehnokratija nalaže da u njihovom društveno projektovanom društvu svaka osoba mora biti uključena, bez izuzetaka ili zastoja.

Postoji razlika između vlasništva nad privatnom svojinom i kontrole privatne svojine. Kako novi svetski poredak pokušava da natera ljude koji žive u ruralnim oblastima, u PAMETNE gradove, biće gotovo nemoguće zadržati vlasništvo nad imovinom, osim ako se ne pridržavaju EPC-a i drugih „zelenih“ propisa, „praćenja ugljičnog otiska i ukupne potrošnje energije“.

Međutim, što veći nivo svesti imamo širom sveta, to će se više otpora pokazati. Ljudi mogu ili da izaberu da uče i prošire svoju svest, ili mogu ostati neznalice i namerno slepi, sužavajući svoju svest, sve dok stvarnost ne ugrize i čeka ih jedno pakleno grubo buđenje.

Reference

1 Tehnokratski studijski kurs (1945) od Technocracy Inc.

2 Tehnokratija: Težak put do svetskog poretka (2018) Patrik Vud.

3 „Šta je tehnokratija“, časopis Tehnokrata, 1930.

4 Tehnokratija: Težak put do svetskog poretka, specijalni intervju sa Patrikom Vudom, dr Džozef Merkola.

5 Zakon o energiji UK, Vladin zakon nastao u Domu lordova, sednica 2022-23.

6 Agenda 2030: Pristup Vlade Ujedinjenog Kraljevstva ostvarivanju globalnih ciljeva održivog razvoja – kod kuće i širom sveta.

Nulta Tačka/Technocracy