Oksfordski epidemiolog: Konačno ulazimo u fazu ‘kolapsa naracije’ Covid-a
Kako nova istraživanja potvrđuju da su zaključavanja nanela neizmernu štetu, posebno deci, profesorka epidemiologije Univerziteta u Oksfordu Sunetra Gupta napisala je u Telegrafu da „ulazimo u fazu ’narativnog kolapsa‘“. Međutim, mnogi i dalje odbijaju da priznaju da problem nije bilo samo zatvaranje škola; bilo je zaključavanje.
Razumljivo je da su tokom zatvaranja neki profesionalci bili oprezni kako se ne bi suprotstavili onima koji su imali moć da stave tačku na ovu praksu. Ali vreme je da se takve brige ostave po strani i uspostavi racionalan okvir koji sprečava da se takva katastrofa ponovi.
Od samog početka je bilo jasno da je rizik od umiranja od infekcije SARS-CoV-2 zanemarljiv kod zdrave dece. Iz toga sledi da im nije bila potrebna zaštita od infekcije. Zatvaranje škola, prisiljavanje da nose maske i trpe teškoće socijalnog distanciranja i vakcinisanje, moglo bi se opravdati samo u smislu zaustavljanja širenja infekcije u zajednici. Nijedna od ovih mera nije imala razuman uticaj na dinamiku infekcije.
Dakle, da li je lekcija da sledeći put moramo vršiti zaključavanja, ili držati škole otvorenim? Mnogi od nas bi se raspravljali o tome, posebno ako bismo umešali visokoškolske ustanove, pošto su tinejdžeri takođe bili lišeni kritičnih iskustava u delikatnom periodu svog života. Ali do trenutka kada smo zanemarili sve ove potrebe dece i uveli zaključavanje, uključujući i rad svih osnovnih usluga, ono što trebalo da uradimo je fokusirana zaštita ranjivih, a ne politika koja je efikasna protiv širenja infekcije.
To je zato što ne postoji prava zaštita kada je u pitanju zaustavljanje širenja novog patogena. Krivulja između potpunog zaključavanja i slobode kretanja je sve samo ne stabilan nagib.
👉 Elita iz Davosa preporučuje ljudi da jedu izmet i piju urin kako bi se borili protiv klimatskih promena https://t.co/bAr0nhbGMM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 27, 2023
Moglo bi se tvrditi da je razlog zašto zatvaranje škola nije napravilo nikakvu razliku bio taj što su blokade, na kraju krajeva, izuzetno neefikasan način zaustavljanja širenja. Svakako, zatvaranje granica se može koristiti u vrlo specifičnim okolnostima kako bi se sprečilo da patogen izađe ili uđe u zajednicu. Ali nije bilo verodostojnih empirijskih ili teorijskih razloga da verujemo da bismo mogli da upotrebimo mere socijalnog distanciranja da ga izbegnemo kada bude ovde. Bilo je mnogo razloga da se veruje da bi pokušaj da se to uradi naneo mnogo štete.
Diskusija o efektima Covid politika na decu potvrđuje da ulazimo u fazu „narativnog kolapsa“ u percepciji načina na koji je kriza rešena. Ali još uvek treba prihvatiti da sprečavanje širenja Covida bez zatvaranja škola nije fantazija; stoga ne postoji način da se pomiri filozofija izolacije sa izbegavanjem štete po decu. Jedina koherentna strategija je fokusirana zaštita, u kojoj su ugroženi ljudi zaštićeni bez nametanja ogromnih troškova onima koji nisu u opasnosti.
