Olaf Šolc odbio da dozvoli Ukrajini korišćenje rakete dugog dometa za udare na Rusiju
Nemačka neće dozvoliti da se njeno oružje dugog dometa koristi za ukrajinske udare duboko u Rusiji, čak i ako druge države to odluče, rekao je kancelar Olaf Šolc.
Vašington i London su sugerisali da bi mogli da dozvole Kijevu da koristi rakete kao što su ATACMS američke proizvodnje i britanska Storm Shadov za pogađanje takvih ciljeva.
Berlin zadržava svoju politiku da ne dozvoljava Ukrajini da koristi oružje dugog dometa koje je obezbedila Nemačka za takve napade, rekao je Šolc u subotu na sesiji pitanja i odgovora u Prenclau, Brandenburg.
„Držim se svog stava, čak i ako druge zemlje odluče drugačije“, rekao je Šolc. „Neću to učiniti jer mislim da je to problem.“
Nemačka je drugi najveći vojni donator Ukrajine posle SAD. Berlin je obezbedio ili obećao više od 28 milijardi evra (31 milijardu dolara) smrtonosne pomoći Kijevu od početka sukoba sa Rusijom, prema podacima sa sajta savezne vlade.
Međutim, Berlin je do sada odbijao da sledi primer Velike Britanije i Francuske u naoružavanju Ukrajine raketama dugog dometa. Šolc je u maju objasnio da bi snabdevanje Ukrajine raketama Taurus dometa 500 km (310 milja) predstavljalo direktno učešće Berlina u sukobu.
„Bilo bi održivo da isporučimo [ovo oružje] samo ako sami odredimo i definišemo mete, a to opet nije moguće ako ne želite da budete deo ovog sukoba“, naglasio je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u četvrtak zapadne sile da ne bi dalje eskalirali neprijateljstva. „Ne govorimo o dozvoli ili zabrani kijevskog režima da udari na rusku teritoriju“, objasnio je Putin, napominjući da Ukrajina to već čini.
Rakete ATACMS i Storm Shadov koje je isporučio Zapad Ukrajina je koristila za napad na ciljeve na Krimu i Donbasu – ruske teritorije za koje Kijev tvrdi da su svoje – što je dovelo do višestrukih civilnih žrtava.
Kijevu nedostaje sposobnost da samostalno koristi zapadne sisteme dugog dometa, objasnio je Putin.
Ciljanje za takve udare se oslanja na obaveštajne podatke sa satelita NATO-a, dok rešenja za pucanje mogu da „unesu samo vojno osoblje NATO-a“.
„To će značiti da se zemlje NATO-a, SAD, evropske zemlje bore protiv Rusije“, naglasio je Putin. Takvo direktno učešće promeniće „samu suštinu, samu prirodu sukoba“ , što znači da će Rusija morati „da donese odgovarajuće odluke o pretnjama“, upozorio je ruski lider.
Putin je u junu obećao da će Moskva oboriti sve rakete koje se koriste u udarima dugog dometa i uzvratiti odgovornim. Jedan od mogućih odgovora bio bi slanje sličnog visokotehnološkog oružja snagama koje su u sukobu sa Zapadom.
