Sve vesti Svet

ONTARIO, KANADA ĆE UKINUTI SVA COVID OGRANIČENJA DO KRAJA MARTA 2022?!

Ontario planira da do marta 2022. ukine sve preostale mere javnog zdravlja, uključujući dokaz o vakcinaciji i zahteve za nošenje maski u zatvorenom prostoru.

Glavni zdravstveni radnik, dr Keiran Moore, zajedno sa ministarkom zdravlja Christine Elliott i premijerom Doug Ford-om, najavili su da će se mere “polako i postepeno” uklanjati u narednih šest meseci. Naravno, zdravstveni pokazatelji poput bolničkih kapaciteta, broja ljudi na intenzivnoj nezi i broja obolelih pomno će se pratiti, a zdravstvene mere će se ukloniti samo ako vladine zdravstvene vlasti to ocene sigurnim i primerenim.

ONTARIO, KANADA ĆE UKINUTI SVA COVID OGRANIČENJA DO KRAJA MARTA 2022?!

Ti indikatori uključuju: da li se pojavljuju nove varijante COVID-19, koliko je obolelih u bolnici i na intenzivnoj nezi i da li se u regionu ponovo javlja brz porast prenošenja bolesti. – CBC

28. mart je krajnji cilj. Do tada bi zahtevi za nošenje maski u zatvorenim javnim prostorima, kao i uklanjanje zahteva za dokazom o vakcinaciji za sva preostala mesta (poput teretana, barova i restorana) mogli da postanu stvarnost. Možda ćemo nastaviti da vidimo ograničenja kapaciteta i druge mere javnog zdravlja koje se uvode i isključuju, s obzirom na činjenicu da će COVID uvek biti ovde, i na povećanu mogućnost da se pojave nove varijante.

Dokaz o vakcinaciji će, čini se, u nekim slučajevima ostati uslov za putovanja u zemlji i inostranstvu. Stvari trenutno nisu sto posto jasne, a slobode u kojima smo ranije uživali i novi zahtevi za pristup tim slobodama izgleda da se stalno menjaju.

Ontario, Kanada, nije jedina regija koja je najavila planove za ukidanje svih ograničenja. Nekoliko regija i zemalja su to već učinile. Na primer, Danska je ukinula sva ograničenja, uključujući Covid pasoše. One su bile jedne od prvih zemalja u Evropi koje su primenile propusnicu, ali građani su uvek imali izbor da podnesu negativan test na COVID ako ne žele da prime vakcinu.

Onda imate potpunu suprotnost na mestima poput Australije i Novog Zelanda, gde su mere bile prilično oštre i dugotrajne.

Ovde su u igri drugi faktori koji nisu pomenuti. Od objavljivanja i primene Covid pasoša, preduzeća su zabeležila pad kupaca. Preduzeća su teško pogođena tokom ove pandemije sa stotinama hiljada, ako ne i milionima ljudi širom Kanade koji gube sredstva za život i sposobnost da zarađuju za život. Mandatorne maske, mandatorne vakcine i mere zaključavanja uništili su živote mnogih ljudi.

Štaviše, uslovljavanja vakcinisanjem za zapošljavanje stvaraju mnogo problema vladama širom sveta, posebno u Severnoj Americi, sa mnoštvom tužbi i izazova protiv vlade koji brzo rastu. Možda vlada Ontarija priznaje da postoji previše ljudi koji su voljni da nastave snažno da se bore protiv vladinih mera.

Čak i zdravstvene ustanove pate, a mnogi zdravstveni radnici protive se mandatornim vakcinama uprkos tome što su u manjini. Na primer, sindikat medicinskih sestara u Britanskoj Kolumbiji protivi se mandatornim vakcinama i zabrinut je zbog nedostatka radnika koji će to stvoriti.

Ovo postavlja pitanje, da li su hitne mere koje uvode vlade širom sveta uopšte efikasne u borbi protiv COVID-a? Neki stručnjaci iz ove oblasti su tvrdili i pružili podatke i dokaze koji pokazuju da su zaključavanja, na primer, ubila više ljudi od COVID-a i da su imala negativne implikacije koje će trajati godinama.

Samo u prvoj godini pandemije, profesori Instituta Karolinska Anna-Mia Ekström i profesor Stefan Swartling Peterson prošli su kroz UNICEF i UNAIDS i došli do zaključka da je najmanje isto toliko ljudi umrlo od zaključavanja u borbi protiv Covid-a koliko je umrlo kovida direktno.

Štaviše, prilično je upitno da li su zaključavanja i mandatorne maske uticali na širenje COVID-a i smanjenje opterećenja koje bolnice imaju. Morate zapamtiti da su bolnice pre pandemije imale prepune kapacitete i nisu bile opremljene čak ni za surovu sezonu gripa, a kamoli za novu pandemiju poput COVID-a. Ako se zaista dobro pogleda, problem nije COVID, već naša nesposobnost da se nosimo sa zdravstvenim krizama i nedostatak resursa da to učinimo.

Poenta je u tome da se nije dogodila uravnotežena i odgovarajuća diskusija o celoj dostupnoj nauci. Umesto toga, naglasak na podacima koji potvrđuju narativ koji su nam dale vlade, raširen je poput požara, dok su cenzura nauke i podaci koji dovode u pitanje ove naracije zakopani.

Pretpostaviti da su zaključavanja, maske i vakcine sprečili globalni talas smrti i da su najvažnije mere koje je potrebno preduzeti u borbi protiv COVID-a, po mom mišljenju, vrlo je neodgovorno. Upravo se to dešava u Ontariju sa ovim novim najavama za ukidanje svih mera. One su uslovne, zasnovane na praćenju broja slučajeva i kapaciteta bolnica, a u realnosti, obavezne mere koje smo videli možda čak i ne igraju značajnu ulogu u ovim brojevima u poređenju sa količinom patnje i smrti koju su izazvali na drugim mestima.

Na osnovu mog istraživanja, mere koje su preduzele državne zdravstvene vlasti samo su pogoršale stvari, a mi bismo bili u boljoj poziciji držeći se preporuka Velike Baringtonove deklaracije. To bi značilo držanje podalje od zaključavanja, mandatornih maski i fokusiranje na zaštitu najugroženijih.

Da li je potrebno da vlade imaju moć da nametnu tako snažna ograničenja građanima, posebno kada ove mere uništavaju živote tolikog broja ljudi? Zašto su mejnstrim mediji potpuno ignorisali toliko dokaza koji dovode u pitanje ove mere? Zašto ne razumemo perspektivu drugih koji se protive našem mišljenju? Ako omalovažavamo i sramotimo druge koji ne dele našu perspektivu, nismo li postali oruđe vlada i vodećih medija.

Nulta Tačka/The Pulse