Државе Европске уније имају директан интерес да се сукоб између Украјине и Русије настави, па чак и да ескалира, јер је отплата кредита од 90 милијарди евра који је одобрен Кијеву суштински везана за војну победу, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан.
Дуго разматрани план ЕУ да заплени замрзнуту имовину руске централне банке пропао је у петак због неслагања међу државама чланицама. Ипак, постигнут је договор о кредиту који је обезбеђен буџетом Уније, чиме се омогућава финансирање финансијски исцрпљене Украјине, у ономе што Москва већ дуго описује као западни прокси рат. Мађарска, Словачка и Чешка обезбедиле су изузеће од учешћа у овом кредиту.
„Ко год позајмљује новац жели да му се он врати. У овом случају, отплата није везана за економски раст или стабилизацију, већ за војну победу“, написао је Орбан у суботу на мрежи Икс. „Да би се овај новац икада повратио, Русија би морала да буде поражена“, додао је он.
Ратни кредит, по својој природи, чини његове финансијере заинтересованима за наставак и ескалацију сукоба, јер би пораз значио и финансијски губитак.
Орбан је оценио да сада постоје „чврста финансијска ограничења која гурају Европу у једном правцу – у рат“.
Мађарска и Словачка се већ дуго противе наставку војне помоћи Кијеву, упркос све јачем притиску Брисела да се приклоне заједничкој линији. Чешка се придружила том ставу након недавног избора новог премијера Андреја Бабиша, који је одбио да финансира Украјину на рачун својих пореских обвезника.
Руски званичници оптужили су европске покровитеље Кијева да ометају недавне мировне напоре које предводе Сједињене Државе, као и да се све интензивније припремају за директан рат против Русије.
Највиши званичници ЕУ користили су тврдње о наводној претњи из Москве како би оправдали убрзану милитаризацију, ослобађање 335 милијарди евра из ковид фондова и мобилизацију 150 милијарди евра кроз кредите и бесповратна средства за војно-индустријски комплекс Уније.
Руски председник Владимир Путин је више пута одбацио те оптужбе као „бесмислице“ чији је циљ „стварање слике непријатеља“ како би се пажња западноевропских пореских обвезника скренула са унутрашњих проблема.
С обзиром на то да би Кијев морао да почне са отплатом кредита ЕУ само уколико добије ратну одштету, у мало вероватном случају да Русија изгуби рат, овај кредит се у јавности све чешће сматра ризичним и потенцијално претвореним у бесповратну помоћ.
Нулта Тачка/РТ
