Stav

ORVELOVE IDEJE OSTAJU RELEVANTNE I 75 GODINA NAKON ŠTO JE OBJAVLJENA KNJIGA “ŽIVOTINJSKA FARMA”

Da li je težnja Džordža Orvela ka pravednom društvu u kojem će vladati socijalna jednakost i demokratska pravda, bez dvostrukih standarda i protekcija za elitu, utopija ili realnost?

Pre sedamdeset pet godina, avgusta 1946. godine, Životinjska farma Džordža Orvela je objavljena u Sjedinjenim Državama. Bio je to ogroman uspeh, sa preko pola miliona prodatih primeraka u prvoj godini. Tri godine nakon Životinjske farme usledio je još veći uspeh: Orvelov distopijski roman 1984. godine.

Orvelovo pisanje ostavilo je neizbrisiv trag u američkoj intelektualnoj misli i kulturi. Prodaja Životinjske farme, skočila je 2013. godine nakon što je uzbunjivač Edvard Snouden odao poverljive dokumente Agencije za nacionalnu bezbednost, čime se ovo delo popelo na vrh Amazonove liste najprodavanijih knjiga.

ORVELOVE IDEJE OSTAJU RELEVANTNE I 75 GODINA NAKON ŠTO JE OBJAVLJENA KNJIGA "ŽIVOTINJSKA FARMA"

Kao profesora filozofije, zanima me stalna relevantnost Orvelovih ideja, uključujući one o totalitarizmu i socijalizmu.

Rana karijera

Džordž Orvel je bio pseudonim Erica Blera. Rođen 1903. u kolonijalnoj Indiji, Bler se kasnije preselio u Englesku, gde je pohađao elitne škole uz stipendije. Po završetku škole pridružio se britanskoj državnoj službi, radeći u Burmi, sada Mjanmaru. Sa 24 godine Orvel se vratio u Englesku da bi postao pisac.

Tokom 1930-ih Orvel je imao skroman uspeh kao esejista, novinar i romanopisac. Takođe je služio kao vojnik dobrovoljac sa levičarskom milicijom koja se borila u ime španske republike, tokom španskog građanskog rata. Tokom sukoba, Orvel je iskusio kako propaganda može da oblikuje političke narative kroz posmatranje netačnog izveštavanja o događajima koje je iskusio iz prve ruke.

Orvel je kasnije rezimirao svrhu svog pisanja, od otprilike ‘Španskog građanskog rata’, pa nadalje: „Svaki red ozbiljnog rada koji sam napisao od 1936. godine bio je, direktno ili indirektno, protiv totalitarizma i za demokratski socijalizam.

Orvel u tom odlomku nije precizirao šta je podrazumevao pod totalitarizmom ili demokratskim socijalizmom, ali neka druga njegova dela pojašnjavaju kako je razumeo te pojmove.

Šta je totalitarizam?

Za Orvela je totalitarizam bio politički poredak fokusiran na moć i kontrolu. Totalitarni stav je ilustrovan antagonistom, O’Brajenom u 1984. godini. Izmišljeni lik O’Brajen je moćni vladin zvaničnik koji koristi mučenje i manipulaciju da bi dobio moć nad mislima i postupcima glavnog junaka Vinstona Smita. Značajno je da O’Brajen svoju želju za moći tretira kao cilj sam po sebi. O’Brajen predstavlja moć radi moći.

Veliki deo Orvelovih najzanimljivijih uvida tiče se onoga sa čime je totalitarizam nekompatibilan. U svom eseju iz 1941.godine, „Lav i jednorog“, Orvel piše o „totalitarnoj ideji da ne postoji takva stvar kao što je zakon, postoji samo moć…“. Drugim rečima, zakoni mogu ograničiti vlast vladara. Totalitarizam nastoji da izbriše granice zakona kroz nesputano vršenje vlasti.

BBCtrending: Why George Orwell is trending in Egypt - BBC News

Slično tome, u svom eseju iz 1942. „Osvrt na španski rat“, Orvel tvrdi da totalitarizam mora poreći da postoje neutralne činjenice i objektivna istina. Orvel identifikuje slobodu i istinu kao „zaštitne mere” protiv totalitarizma. Ostvarivanje slobode i priznavanje istine su akcije koje su nespojive sa totalnom centralizovanom kontrolom koju totalitarizam zahteva.

Orvel je shvatio da se totalitarizam može naći na političkoj desnici i levici. Za Orvela su i nacizam i komunizam bili totalitarni.

Orvelov rad, izaziva nas da se odupremo tome da se liderima dozvoli totalitarno ponašanje, bez obzira na političku pripadnost. Takođe nas podseća da su neka od naših najboljih oruđa za otpor totalitarizmu, govorenje istine i očuvanje slobode.

Šta je demokratski socijalizam?

U svojoj knjizi Put do pristaništa Vigan iz 1937. godine, Orvel piše da socijalizam znači „pravda i sloboda“. Pravda na koju se poziva prevazilazi puku ekonomsku pravdu. Takođe uključuje socijalnu i političku pravdu.

Orvel elaborira šta misli pod socijalizmom u Lavu i jednorogu. Prema njegovim rečima, socijalizam zahteva „približnu jednakost prihoda (ne treba više od približnih), političku demokratiju i ukidanje svih naslednih privilegija, posebno u obrazovanju“.

Pojašnjavajući šta misli pod „približnom jednakošću prihoda“, Orvel kasnije u istom eseju kaže da jednakost prihoda ne bi trebalo da bude veća od odnosa od oko 10 prema 1. U svom savremenom tumačenju, ovo sugeriše po Orvelelovom mišljenju da je etički da izvršni direktor zarađuje 10 puta više od svojih zaposlenih, ali ne i da zarađuje 300 puta više, kao što to danas radi prosečan izvršni direktor u Sjedinjenim Državama.

Ali, opisujući socijalizam, Orvel govori više od ekonomske nejednakosti. Orvelovi spisi ukazuju na to da njegova preferirana koncepcija socijalizma takođe zahteva „političku demokratiju“. Kao što je naučnik David Dvan primetio, Orvel je razlikovao „dva koncepta demokratije“.

Prvi koncept se odnosi na političku moć koja počiva na običnim ljudima. Drugi se odnosi na klasične liberalne slobode, poput slobode mišljenja. Oba pojma demokratije izgledaju relevantna za ono što Orvel podrazumeva pod demokratskim socijalizmom. Za Orvela, demokratski socijalizam je politički poredak koji obezbeđuje socijalnu i ekonomsku jednakost, istovremeno čuvajući čvrstu ličnu slobodu.

Verujem da je Orvelov opis demokratskog socijalizma i njegovo priznanje da postoje različiti oblici socijalizma, važni i danas, s obzirom na to da američki politički dijalog o socijalizmu često zanemaruje većinu nijansi koje Orvel donosi ovoj temi. Na primer, Amerikanci često mešaju socijalizam sa komunizmom. Orvel pomaže da se razjasni razlika između ovih pojmova.

Sa visokim nivoom ekonomske nejednakosti, političkim napadima na istinu i obnovljenom zabrinutošću oko totalitarizma, Orvelove ideje ostaju relevantne i sada kao i pre 75 godina.

NultaTačka/Technocracy