Osvajanje Zemlje: Tiho oružje za tihe ratove

1986. godine jedan radnik kompanije Boeing Aircraft otkrio je čudan i užasan dokument u nedavno kupljenoj IBM kopir mašini. Naziv u izveštaju je bio Tiho oružje za tihe ratove i sadržao je tehnički priručnik o tome kako manipulisati masama i stvoriti sistem potpune kontrole sa najsposobnijim kao vladarima i nižim klasama kao robovima. Prvobitno je objavljen 1979. kako bi se proslavila 25. godišnjica „Tihog rata“, a napisana je za ljude pozvane u projekat zbog njihove „sposobnosti da na ljudsko društvo gledaju sa hladnom objektivnošću“.1

Prvi put sam pročitao ovaj dokument sredinom 20. veka i bio sam šokiran hladnim mašinskim jezikom i sociopatskim pogledima na čovečanstvo. Da li bi ovo mogao biti autentičan dokument?

Od tada sam temeljno proučavao metode globalnih donosilaca odluka u svojoj doktorskoj tezi Ordo Ab Chao (2012) i moje tri najnovije knjige, The Global Coup d’Etat (2020) i The Digital World Brain (2022).

Nakon što ponovo pročitate Tiho oružje za tihe ratove, sada je očigledno koliko dobro korespondira sa tekućim naporima da se reformiše sistem globalnog upravljanja i efektivno izgradi mozak digitalnog sveta.

Ideje sežu do vizije pisca naučne fantastike i člana Fabijanskog društva H.G. Velsa o svetskom mozgu, kao i tehnokratskog sistema upravljanja ekonomijom koji su razvili M. King Hubbert i Hauard Skot na Kolumbijskom univerzitetu ranih 1930-ih (Tehnokratija Studijski kurs). Tehnologija dostupna u to vreme, međutim, nije bila dovoljna za efikasno funkcionisanje takvog sistema.

Ali vojna istraživanja tokom Drugog svetskog rata promenila bi sve. U kratkom vremenskom periodu razvijeni su elektronski računar, linearno programiranje i tranzistor.

Krajem 1940-ih, oni na pozicijama moći su „sumnjali“ da će budući napredak kompjuterske tehnologije omogućiti automatizaciju društva i kontrolu sveta pritiskom na dugme.2 Ovo je postalo prioritet za velike filantropije poput Rokfeler fondacije i Ford fondacije.

Usko povezana sa ovim tehnološkim razvojem bila je nova nauka kibernetike, koju su omogućili grantovi Rokfelerove fondacije. 1948. matematičar MIT-a Norbert Viner objavio je svoju revolucionarnu knjigu Kibernetika: ili kontrola i komunikacija u životinji i mašini. Ovo bi bio vodič za budući razvoj.

Druga komponenta ovih napora bio je, prema „Tihom oružju za tihe ratove“, Harvardski ekonomski istraživački projekat koji je trajao između 1948. i 1952. godine, uz finansiranje Rokfelerove fondacije.3 Projekat je postavio temelje za disciplinu ekonomskog (socijalnog) inženjeringa i bio je na osnovu input-output analize sovjetsko-američkog Vasilija Leontjeva. Tehnika koja se koristi u ekonomiji za praćenje resursa i proizvoda unutar privrede.4

Sve je bilo u kontroli svetskih resursa.

Sva nauka je samo sredstvo za postizanje cilja. Sredstvo je znanje. Kraj je kontrola. Osim toga, ostaje jedno pitanje: Ko će biti korisnik? (Tiho oružje za tihe ratove, str. 7)

Prema Silent Weapons for Quiet Wars, međunarodna elita je odlučila da koristi ekonomski inženjering kao tiho oružje protiv masa na sastanku 1954. godine.

Drugi autori su ovaj samit pripisali prvom sastanku Bilderberga sa učesnicima kao što su predsednik Bilderberga, princ Bernhard, generalni sekretar Jozef Retinger i sa Dejvidom Rokfelerom kao izvestiocem za „ekonomske probleme“. Na sastanku se razgovaralo i o neophodnosti stvaranja Evropske unije. Izveštaj konferencije, međutim, ne pominje upotrebu tihog oružja za kontrolu masa.5

Njihov pogled na običnog čoveka bio je zasnovan na oštrom elitističkom načinu razmišljanja.

…s obzirom na zakon prirodne selekcije, dogovoreno je da nacija ili svet ljudi koji neće da koriste svoju inteligenciju nisu ništa bolji od životinja koje nemaju inteligenciju. Takvi ljudi su zveri i odresci na trpezi po izboru i pristanku. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 7)

Cilj je bio da se bogatstvo „nedisciplinovanih i neodgovornih“ prebaci na nekoliko „samodisciplinovanih, odgovornih i dostojnih“ i stvori potpuno predvidljiva ekonomija kojom se može manipulisati.

Ovaj oblik ropstva je neophodan za održavanje određene mere društvenog poretka, mira i spokoja vladajuće više klase. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 8)

Da bi se postigao svetski monopol na energiju, sirovine, robu i usluge, bilo je ključno imati prvo znanje o svim faktorima koji utiču na privredu. Ovo bi dalo sposobnosti za prvi udar i sposobnost da se globalna ekonomija pokrene u željenom pravcu.

Švajcarska vlada predlaže ustavnu zaštitu gotovine https://t.co/F2OgtSSUhB

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 7, 2023

Nakon što je dogovoren dnevni red, ambiciozni svetski kontrolori su ga postavili za prioritet i sredstva su dodeljena za postavljanje temelja budućeg mozga digitalnog sveta.

1956. godine nova disciplina veštačke inteligencije je uspostavljena tokom Dartmouth konferencije, ponovo uz finansiranje Rokfeler fondacije.6 To je bila i godina kada je Šokli poluprovodnička laboratorija otvorila svoje operacije u onome što će postati Silicijumska dolina. Nakon toga je usledila kompjuterska revolucija tokom 1970-ih i 80-ih. Kompanije poput Intela i Apple-a dobile su početnu podršku od strane firme rizičnog kapitala braće Rokfeler Venrok.7

Narod bi bio namamljen u novi sistem primenom skupa manipulativnih tehnika. Da bi stanovništvo bilo sklonije promenama i odustalo od svog suvereniteta, moralo se demoralisati diverzijom.8 To bi se postiglo:

• oslobađanje njihovih umova; sabotiranje njihovih mentalnih aktivnosti; obezbeđivanje nekvalitetnog programa javnog obrazovanja.
• angažujući svoje emocije, povećavajući njihovo samopopuštanje i prepuštanje emocionalnim i fizičkim aktivnostima.
• prekrajajući istoriju i pravo i podvrgavajući javnost devijantnoj kreaciji, čime bi mogli da prebace svoje razmišljanje sa ličnih potreba na visoko izmišljene spoljne prioritete.

Da bi uspela, porodična jedinica je morala da se „pažljivo dezintegriše“:

…porodična jedinica mora biti pažljivo dezintegrisana, a državno-kontrolisano javno obrazovanje i državni centri za brigu o deci moraju postati češći i zakonski primenjeni kako bi se dete od majke i oca počelo odvajati u ranijoj dobi. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 56)

Ovo je bilo posebno uspešno ovde u mojoj „progresivnoj“ domovini Švedskoj gde je poreska reforma 1971. godine učinila neophodnim da oba roditelja rade (i ostavljaju svoju decu u obdaništu). Danas se roditelji ohrabruju da svoju decu ostave u obdanište već od jedne godine života, a bilo je čak i predloga da to postane obavezno.

Tiho oružje bi se postepeno primenjivalo, što bi rezultiralo prilagođavanjem i tolerancijom na nove uslove, pre nego što bi psihološki i ekonomski pritisak na kraju postao prevelik da bi se izdržao. Običan čovek bi se tada predao i dao saglasnost za potpuno preuzimanje elita.

Postepeni šok tretmani bi se koristili da se čovečanstvo natera u kavez.

Tada se odgovor domaćinstva na buduće šokove može predvideti i manipulisati, a društvo postaje dobro regulisana životinja sa svojim uzdama pod kontrolom sofisticiranog kompjuterski regulisanog sistema društvenog knjigovodstva energije. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 14)

Budući sistem bi se zasnivao na socijalnim kreditima, sa ciljem da se iz društvenog tela iskorene nesposobni.

To je značilo da će svaki „pojedinačni element strukture“ doći pod kompjutersku kontrolu kroz poznavanje ličnih preferencija. Pojedinac bi bio identifikovan „korišćenjem kreditne kartice“, a kasnije i stalnim „tetoviranim“ brojem tela.9

Ovo je pozadina uvođenja današnjeg sistema digitalnog identiteta („pravni identitet za sve“) i alijanse ID2020 koju finansiraju Rokfeler i Microsoft. Na ovo je upozorio i filmski producent Aron Ruso 2007. godine, na osnovu insajderskih informacija njegovog tadašnjeg prijatelja Nika Rokfelera:

Bili su potrebni podaci. Kao što je H.G. Wells napisao u svojoj knjizi Moderna utopija iz 1905. godine:

Ove indeksne kartice bi mogle biti providne i tako izmišljene da daju fotografsku kopiju u najkraćem mogućem roku kad god je to bilo potrebno, a mogle bi imati i prilog u koji bi se ubacila karta sa imenom lokaliteta u kojem je osoba poslednji put prijavljena.

Novi sistem kontrole zahtevao je lične dosijee sa intimnim podacima svih. Na ovaj način bi se mogle proučavati navike, ponašanje i preferencije kako bi se manipulisalo društvom u celini.

Sistem tihog oružja funkcioniše na osnovu podataka dobijenih od poslušne javnosti legalnom (ali ne uvek zakonitom) silom. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 48)

Ovo bi se moglo dobiti putem bolničkih kartona, psihijatrijskih kartona, platnih evidencija i kreditnih kartica itd. Od revolucije na Internetu i stvaranja Gugla i Fejsbuka, mogućnosti prikupljanja podataka su naravno postale gotovo neograničene.

Ovako deluju nemilosrdne sociopate. Oni traže znanje o slabostima i prednostima svojih žrtava kako bi uticali na njih i na kraju ih kontrolisali.

Dejvid Rokfeler je učinio da se osećate važnim. Slušao bi vaše priče, a ono što je važnije je da bi se sećao vaših priča. (John M. Foregash, Yale University)

Trebalo je analizirati efekte svakog globalnog šoka na stanovništvo, nakon čega sledi uvođenje novih gradivnih blokova novog globalnog poretka (uz novostečenu podršku šire javnosti).

To je zapravo dobro poznata formula „problem–reakcija–rešenje“.

Cilj je bio da se „javna ekonomija postavi u predvidljivo stanje kretanja ili promene“ koje bi „ubedilo javnost da određeni ’stručni’ ljudi treba da preuzmu kontrolu nad novčanim sistemom i ponovo uspostave bezbednost za sve“.10

Građani, koji više ne kontrolišu svoje finansijske poslove, tada bi postali „potpuno porobljeni“.

Kako je opisao elitistički insajder Zbignjev Bžežinski 1968:

Moć će gravitirati onima koji kontrolišu informacije i mogu ih najbrže povezati. Naše postojeće institucije postkriznog upravljanja verovatno će biti dopunjene institucijama upravljanja pre krize, čiji će zadatak biti da unapred identifikuju verovatnu društvenu krizu i da razviju programe za suočavanje sa njima. Ovo bi moglo da podstakne tendencije u narednih nekoliko decenija ka tehnokratskoj diktaturi, ostavljajući sve manje prostora za političke procedure kakve danas poznajemo.11

Bžežinski je 1973. godine zajedno sa Dejvidom Rokfelerom osnovao Trilateralnu komisiju. Trikom je trebalo da postane centralni igrač u postizanju ovog cilja.

Prva faza je započela uvođenjem populacionih problema zasnovanih na neomaltuzijanstvu 60-ih godina uz pomoć Populacione bombe Pola Erliha i Rimskog kluba granica rasta, što je dovelo do Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju u Stokholmu 1972. nakon čega su usledili naftni šokovi 1973. i 1979. sa ekonomskim previranjima kao posledicom.

Jedan od rezultata bilo je uspostavljanje međuvladinog foruma za politiku G7 za diskusiju i upravljanje ekonomskim problemima.

Potom su usledili protesti ekoloških pokreta protiv nuklearne energije i upozorenja o katastrofi. Film Kineski sindrom o takvom incidentu premijerno je prikazan 16. marta 1979 – nakon čega je dvanaest dana kasnije usledila nuklearna nesreća na ostrvu Tri milje. Tajming je sve!

Problemi životne sredine koji su istaknuti postavili su scenu za Brundtlandovu komisiju i doktrinu održivog razvoja. Ljudima i planeti su bile potrebne ruke elita da bi izbegli probleme koje su te elite same stvorile. Zaista psihopatska metodologija, koju često koristi mafija.

Njihov okvir za promenu politike, nazvan „Životni ciklus politike“ i koji je razvio holandski profesor Piter Vinsemijus, ocenjen je u izveštaju Trilateralne komisije iz 1991. godine „Izvan međuzavisnosti: povezivanje svetske ekonomije i svetske ekologije“.

Ovaj izveštaj, sa predgovorom Dejvida Rokfelera, predstavlja ambiciozan akcioni plan za promenu globalnog sistema u željenom pravcu. Cilj je bio da se uspostavi Zemaljski savet koji će upravljati globalnim poslovima.

Sledeća faza je uvedena nakon Samita o Zemlji u Rio de Žaneiru 1992. godine sa adaptacijom Agende 21 („Agenda za 21. vek“) i usvajanjem međunarodne deklaracije Povelje o Zemlji u martu 2000. Oni čine plan i zapovesti plana kontrole stanovništva elita.

Komisiju Povelje Zemlje sazvala je ćerka princa Bernharda, kraljica Beatriks od Holandije, na čelu sa članovima Rimskog kluba Morisom Strongom i Mihailom Gorbačovim, sa Davidovim nećakom Stivenom Rokfelerom kao koordinatorom.

Strategiju šoka razradili su Rokfeler i Globalna grupa za scenarije koju finansiraju UN tokom 1990-ih, što je rezultiralo izveštajem o scenariju Velika tranzicija: Obećanja i mamac vremena koja predstoje (2002). Ovaj izveštaj opisuje moguće puteve ka „održivoj utopiji“ sa Svetskom regulatornom upravom i navodi nekoliko kriza koje deluju kao faktori transformacije do opšte sistemske krize koja bi pokrenula „eru globalnih reformi“.12

Pozornica je bila postavljena da bi se novi vek pokrenuo. Kriza nad krizom pogodila bi stanovništvo i stvorila prilike za elite.

Opšte „pravilo je da u konfuziji postoji profit; što je više konfuzije, to je više „profita“. Stoga je najbolji pristup stvoriti probleme, a zatim ponuditi rešenja. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 47)

• 2001 Napadi 11. septembra
• 2004. bombardovanje vozova u Madridu
• Bombaški napadi u Londonu 2005
• 2005. Uragan Katrina/Poplave u Evropi
• Energetska kriza 2008
• Kriza cena hrane 2008
• Globalna finansijska kriza 2008
• 2009-10 Pandemija svinjskog gripa
• Izbeglička kriza 2015
• Kriza okeana zbog plastike 2017
• 2020-22 Pandemija COVID-19

Globalna finansijska kriza uspostavila je G20 kao glavni forum za ekonomsku saradnju i upravljanje krizama sa G7 i novoosnovanim BRIKS-om kao pratećim telima.

Svetski ekonomski forum (WEF) je postao vodeća organizacija za postavljanje agende za javno-privatna partnerstva. Njihovi mladi globalni lideri su „prodirali u vlade“.

Godine 2015. Agenda Ujedinjenih nacija 2030 za održivi razvoj i Pariski sporazum o klimatskim promenama su prilagođeni, a zatim WEF-ova deklaracija o Četvrtoj industrijskoj revoluciji 2016. Ovo poslednje je bio tehnokratski i transhumanistički plan za transformaciju sistema.

U junu 2019. godine, Svetski ekonomski forum i Ujedinjene nacije potpisali su formalno partnerstvo radi unapređenja agende. Ovo je postalo deo okvira G20 Society 5.0, koji je predstavljen na godišnjem samitu G20 u julu 2019.

Pandemija COVID-19 u martu 2020. pokrenula je „Veliko resetovanje“, sa misijom da se „ponovo izgradi bolje“ i da se globalne institucije osposobe za 21. vek.

To je značilo proširenje moći Svetske zdravstvene organizacije kroz reviziju Međunarodnih zdravstvenih propisa (pogledajte ovu analizu Meril Nas) i sistema Ujedinjenih nacija kroz Našu zajedničku agendu (2021).

Ovo poslednje uključuje:

• Potpuna digitalizacija kroz Globalni digitalni dogovor.
• Podaci o svačijem ponašanju biće analizirani kroz Futures Lab Network.
• Postupci ljudi će biti izbalansirani da ne prelaze planetarne granice i krše prava budućih generacija.
• Svako treba da odgovara za svoje postupke.
• Nepodnošljivi stavovi (dezinformacije) koji prete dnevnom redu UN će se potisnuti
• Ilegalne aktivnosti će se mapirati kroz tehnologiju za nadzor
• U slučaju globalnog šoka biće uspostavljena platforma za hitne slučajeve za upravljanje problemom
• G20 će zajedno sa UN i globalnim finansijskim institucijama evoluirati u „Apex Body“ za svetsku ekonomiju.

Ovo će biti dogovoreno i potpisano na Samitu budućnosti u septembru 2024.

Ovo predstavlja „geopolitički okvir“ koji je postavljen da „apsorbuje neizbežne šokove i napore društveno-političkih promena“ sa unapređenim Ujedinjenim nacijama na čelu, što je Zbignjev Bžežinski predvideo u svojoj knjizi Velika šahovska tabla iz 1997. godine.13 Ovo predstavlja budućnost svetskog sistema koji je bio zamišljen u Tiho oružje za tihe ratove.

Autor Silent Weapons-a ipak je izrazio zabrinutost:

Samo je pitanje vremena kada će nova vrsta privatnih programera/ekonomista uhvatiti dalekosežne implikacije rada započetog na Harvardu 1948. Brzina kojom će moći da prenesu svoje upozorenje javnosti će u velikoj meri zavisiti od koliko smo bili efikasni u kontroli medija, kontroli obrazovanja i ometanju javnosti stvarima bez stvarne važnosti. (Tiho oružje za tihe ratove, str. 15)

Ljudi od znanja bi na kraju to sustigli i razumeli. Agendi je takođe bila potrebna saglasnost naroda da se uspešno sprovede.

Ovde se trenutno nalazimo. Postoje pukotine u njihovom „savršenom redu“. Sada je ključno da udružimo snage i razotkrijemo ove mračne gospodare pre nego što nam se kavez zauvek zatvori. Vreme je da unesemo svetlost i stavimo tačku na vladavinu ovih vampira.

Kao što pišem u svojoj pesmi The Hydra:

Podignimo putir i uzmimo iskušenje
Lanterna sija i krči nam put
Sa snovima o smehu doći će veliki preokret
Njegova tvrđava će se srušiti dok skupimo svoju snagu

Evo dolazi Hidra
Zaplet nedelje
Ubrizgavanje otrova
Proždire njegov plen

U poslednjem času dočekaće svoju tragičnu sudbinu
Odgovarajući sa besom – dubok užas živi unutra
Tako je veliko bilo njegovo kraljevstvo – Tako su strašna bila njegova dela
Sve će nestati kada se jutro približi

Barjak se diže – Urotimo se da se podignemo
Glave mu se više ne svađaju – čarolija ne radi
Narod neće više da sluša vukove
Hidra je izgubila – bačena je u pakao

Ne hranite Hidru
Njegovog kraljevstva više nema
Serenade slave
Njegova bitka je izgubljena

Pročitajte više o ovim planovima u Rokfeler – Kontrolisanje igre. Drugo izdanje će objaviti Skyhorse Publishing, 28. novembra.

1 Silent Weapons for Quiet Wars: An Introductory Programming Manual, https://www.pdf-archive.com/2017/07/21/silent/silent.pdf
2 Silent Weapons for Quiet Wars, p. 7
3 Rockefeller Foundation (1948), Annual Report 1948, https://www.rockefellerfoundation.org/wp-content/uploads/Annual-Report-1948-1.pdf
4 Input Output Analysis, First, IO analysis assumes that each sector of the economy consumes inputs in fixed proportions (demand for intermediate inputs is a linear function of output). From: Encyclopedia of Social Measurement, 2005, www.sciencedirect.com/topics/agricultural-and-biological-sciences/input-output-analysis#:~:text=Input%E2%80%93output%20(IO)%20analysis,base%20and%20input%E2%80%93output%20models.
5 Bilderberg Conference May 29th-31st, 1954, https://info.publicintelligence.net/bilderberg/BilderbergConferenceReport1954.pdf
6 Barbara Shubinski (2022), A Roomful of Brains”: Early Advances in Computer Science and Artificial Intelligence, Rockefeller Archives Center, https://resource.rockarch.org/story/a-roomful-of-brains-early-advances-in-computer-science-and-artificial-intelligence/
7 Venrock, https://www.venrock.com/
8 Silent Weapons for Quiet Wars, p. 47
9 Ibid, p. 14
10 Ibid. p. 34
11 Brzezinski, Z. (1968), America in the Technetronic Era. In: Kateb, G. (red.), Utopia: The Potential and Prospect for the Human Condition, Oxford: Routledge, p. 137
12 Raskin Paul (2002), Great Transition: The Promise and Lure of the Times Ahead, Stockholm Environment Institute, https://www.sei.org/wp-content/uploads/2019/04/great-transition-2002.pdf
13 Brzezinski, Zbigniew (1997), The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives, New York: Basic Books, p. 215

Nulta Tačka/TechnocracyNews/DR JACOB NORDANGARD, PREKO PHAROS CHRONICLE